Foto:AP
Floskula o "evropskoj perspektivi" zemalja tzv. Zapadnog Balkana izgubila je svaki smisao, a građani odavno nadu u članstvo u Evropskoj uniji,. Samim tim je oslabio politički uticaj EU. Toga su konačno postali svesni i briselski činovnici, pa se sada licitira novim "realnim" datumom za eventulano proširenje Unije
„Evropska unija mora da odredi datum za novo proširenje, jer bez toga nikada neće biti spremna za prijem novih članica,“ izjavio je u Briselu predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel.
On je ocenio da će određivanje datuma podstaći EU da se „pripremi“, a zemljama Zapadnog Balkana daće konkretan rok za ispunjavanje njihovih obaveza. „Tako više neće biti mogući izgovori ni sa jedne strane. Jedno je jasno, ako sami sebi ne nametnemo cilj, nikada nećemo biti spremni“, kazao je Šarl Mišel, a prenosi RTS.
Mišel je rekao da je njegov nedavni govor u Bledu bio rezultat brojnih konsultacija sa liderima EU i Zapadnog Balkana u različitim formatima, na kojima je zaključeno da sada „postoji zamah za napredak u debati o proširenju“. U govoru na strateškom forumu na Bledu ranije ove nedelje on je poručio da EU i Zapadni Balkan treba da budu spremni do 2030. godine za prijem novih članica.
Visoki zvaničnik EU u Briselu, koji nije želeo da bude imenovan, ocenio je danas da je 2030. godina „realan“ rok za pripremu narednog proširenja EU. On je ukazao da je Mišel govorom u Bledu otvorio debatu koja će se na nivou lidera EU intenzivno voditi narednih meseci, sa ciljem da se pre evropskih izbora u junu sledeće godine postigne dogovor o politici proširenja.
Prema njegovim rečima, EU mora da odgovori na pitanja o načinu odlučivanja unutar proširene Unije, o tome koje politike želi da sprovodi na evropskom nivou i iz kojih izvora će ih finansirati. „Mišel je odredio ton debate i postavio cilj. Bez jasnog cilja, EU nikada neće biti spremna za proširenje“, naveo je taj zvaničnik. Dodao je da da su lideri EU još pre rata u Ukrajini odlučili da intenziviraju proces pristupanja Zapadnog Balkana, a početak ruske invazije je dodatni razlog da EU deluje na „geopolitički način“.
„Nemoguće je zamisliti situaciju u kojoj će Zapadni Balkan zauvek biti prostor unutar EU, ali pod uticajem Kine, Rusije, Turske i drugih. Vreme je za jasne poruke i poteze“, kazao je. On je odbacio navode da je Mišel predlog o proširenju izneo bez konsultacija sa zemljama članicama i Evropskom komisijom.
„Mišel je održao govor u Bledu smatrajući da ima dovoljnu podršku za iznete stavove o proširenju. Poslednji sastanak na ovu temu bio je nedavno u Atini, uz učešće Evropske komisije“, rekao je. Portparolka Evropske komisije Dana Spinant je ranije ove nedelje izjavila da Evropska komisija nije bila upoznata sa Mišelovim predlogom za određivanje datuma za naredno širenje EU, kao i da je za Komisiju proširenje proces „zasnovan na zaslugama“, što podrazumeva da kandidati pristupaju „onda kada su za to spremni“.
Visoki zvaničnik EU najavio je da će na samitu EU u Granadi 5. i 6. oktobra proširenje biti glavna tema, a da će pre toga Mišel imati seriju neformalnih konsultacija sa liderima EU. U oktobru se očekuje da Evropska komisija, zajedno sa godišnjim izveštajima o zemljama kandidatima, predstavi plan za postupnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana.
Prema najavama, to bi moglo da uključi delimično pristupanje zajedničkom tržištu EU i postepeno uključivanje u rad institucija EU u oblastima u kojima su zaključeni pristupni pregovori. Debata o proširenju, uz očekivane odluke o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, biće i ključna tema samita lidera EU u decembru u Briselu.
Večeras se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Nišu građani protestuju protiv izveštavanja lokalne televizije, dok su se u Zrenjaninu okupili kao podrška studentu Luki Mihajloviću
Studenti Poljoprivrednog fakulteta u blokadi najavili su za sutra (19. jul) u 17 časova blokadu Avijatičarskog trga u Zemunu
Osnovni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva protiv advokata Nemanje Aleksića zbog više krivičnih dela
Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije
Novosađani nastavljaju sa protestima pred kućama naprednjačkih funkcionera. Da li je u pitanju “linč”, “čist nacizam” ili nešto treće
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
