Nekadašnji istražitelj Haškog tribunala za zločine u bivšoj Jugoslaviji Vladimir Dzuro upozorio je da je „ravna nuli“ šansa da se uhapsi i dovede pred Međunarodni krivični sud u Hagu predsednik Rusije Vladimir Putin, ističući da je tako je bilo i u slučaju Slobodana Miloševića, dok se u Beogradu nije promenila vlast.
„Hapšenje predsednika Vladimira Putina, dakle predsednika koji je još u Rusiji na vlasti, praktično je neizvodljivo. Pretpostavljam isto i u slučaju ombudsmanke Lvove Belove (za kojom je Međunarodni krivični sud takođe juče izdao nalog za hapšenje). Ne postoji put kako da Putin bude izveden pred tribunal ukoliko se u Rusiji ne promeni situacija a njega praktično ne svrgnu“, kazao je Dzuro za praški list Lidove novini.
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je juče nalog za hapšenje Vladimira Putina, optužujući ga da je odgovoran za ratne zločine u Ukrajini. MKS je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika zbog sumnje da je odgovoran za nezakonitu deportaciju i ilegalno prebacivanje dece sa teritorije Ukrajine u Rusiju.
Pored Putina, Haški sud je izdao i nalog za hapšenje Marije Aleksejevne Lvove-Belove, ruske poverenice za prava deteta, po istoj optužbi kao i za ruskim predsednikom.
Prema podacima ukrajinske vlade, broj dece koja su nasilno odvedena u Rusiju je 16.221. Istražna komisija UN za Ukrajinu saopštila je ovih dana da postoje dokazi o ilegalnom prebacivanju stotine ukrajinske dece u Rusiju, prenosi Danas.
Tužilac Haškog tribunala Karim Ahmad Kan, koji radi na slučaju, rekao je za Bi-Bi-Si da je deportacija ukrajinske dece u Rusiju bila nehumana i da je Rusija mogla da preduzme druge mere da zaštiti decu da je to bila njena namera, prenosi Index.hr.
„Ako je postojala opasnost na određenom području, trebalo ih je premestiti u druge delove Ukrajine, gde te opasnosti nije bilo“, rekao je Kan. „Ako to nije bilo moguće, trebalo im je ponuditi preseljenje u treće zemlje.
AP je otkrio da su zvaničnici deportovali ukrajinsku decu u Rusiju ili na teritorije pod ruskom kontrolom bez saglasnosti, lagali ih da ih roditelji ne žele, koristili ih za propagandu, odvodili ih ruskim porodicama i davali im rusko državljanstvo.
Bez obzira da li imaju roditelje, odgajanje dece rata u drugoj zemlji ili kulturi može biti pokazatelj genocida, pokušaja brisanja samog identiteta neprijateljske nacije. Tužioci kažu da bi to takođe moglo biti direktno povezano sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je eksplicitno podržao usvajanja.
Ruski zakon zabranjuje usvajanje strane dece bez saglasnosti matične zemlje, a Ukrajina nije odobrila takva usvajanja.
Ali u maju Putin je potpisao dekret kojim se Rusiji olakšava usvajanje i davanje državljanstva ukrajinskoj deci bez roditeljskog staranja – i otežava Ukrajini i preživelim rođacima da ih vrate.
Rusija je takođe pripremila registar odgovarajućih ruskih porodica za ukrajinsku decu i plaća ih za svako dete koje dobije državljanstvo – do 1.000 dolara za one sa invaliditetom. Ona vodi letnje kampove za ukrajinsku siročad, nudi časove „patriotskog vaspitanja“ i čak vodi telefonsku liniju za povezivanje ruskih porodica sa decom iz Donbasa.
„To je apsolutno užasna priča. Ne znamo da li naša deca imaju zvaničnog roditelja ili maćehu ili nešto drugo jer su ih nasilno odvele ruske trupe“, rekao je za AP savetnik gradonačelnika Mariupolja Petro Andrjuščenko, dodajući da samo iz tog grada odvedene su stotine dece.
Situacija je komplikovana činjenicom da mnoga deca u ukrajinskim sirotištima uopšte nisu siročad.
Međutim, Rusija svoja usvajanja ukrajinske dece prikazuje kao velikodušan čin, dajući bespomoćnim maloletnicima nove domove i medicinske resurse. Ruski državni mediji prikazuju kako ih lokalni zvaničnici grle i ljube i daju im ruske pasoše.
Rusija nije objavila ukupan broj, ali zvaničnici redovno najavljuju dolazak ukrajinske siročadi ruskim vojnim avionima.
U martu je ruski ombudsman za prava deteta Marija Lvova-Belova, koja sada ima raspisanu poternicu za njom kao i za Putinom, rekla da je u Rusiju stiglo više od 1.000 dece iz Ukrajine. Ona je rekla da je tokom leta 120 ruskih porodica podnelo zahtev za starateljstvo i da je više od 130 ukrajinske dece dobilo rusko državljanstvo. Od tada ih je stiglo mnogo više, uključujući grupu od 234 dece početkom oktobra.
S.Ć./Danas/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
