Grupa studenata trkača u petak je počela maraton od Novog Sada do Brisela kako bi evropskim institucijama skrenuli pažnju na stanje u Srbiji
U belim majicama sa natpisom „Nobelovci trče počasni krug”, grupa od 21 studentkinje i studenta krenula je u novu ekspediciju – štafetni ultramaraton od Novog Sada do Brisela, gde će se održati sednica Evropskog parlamenta na kojoj će se raspravljati o situaciji u Srbiji.
Krenuli su studenti od železničke stanice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi, a jedna je teško povređena.
Oni će pod sloganom „Od mog sela do Brisela” trčati zemljama Evropske unije.
Veliki broj ljudi ispratio ih je iz Novog Sada na put dug gotovo 2000 kilometara.
Jedan od trkača, Nikola Kojčin, pred polazak je rekao za Radio 021 da ultramaratonci sa sobom u Brisel nose glas svih građana, a ne samo svoja imena i da želi da se u Briselu priča o dešavanjima u Srbiji.
U planu je da 12. maja budu u Briselu gde će u Evropskom parlamentu predati pisma o situaciji u Srbiji.
Ispraćaj iz Beograda
Uz uzvike „pumpaj” okupljeni pred blokiranom zgradom Radio-televizije Srbije su u petak (25. april) ujutru ispratili grupu studenata iz Beograda koja kreće na put u Brisel.
Ispred zgrade RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj ulici koju studenti blokiraju više od deset dana, ovog jutra okupio se veliki broj građana i akademaca koji su došli da isprate studente trkače do Brisela.
Put od skoro 2000 kilometara
Pošto su Srbiju obišli uzduž i popreko, rešili su studenti da krenu dalje, i da Evropljanima koji su mesecima ostajali nemi na dešavanja u Srbiji, prenesu šta se u njihovoj zemlji zbiva i da se obrate institucijama Evropske unije.
Tako su prvo u aprilu biciklisti vozili do Strazbura, a trkači su odlučili da krenu korak dalje.
„Trčali smo do Kragujevca, Niša i Beograda i nekako nam je došla ideja da trčimo i do Brisela, ako bude trebalo”, rekao je ranije za „Vreme” Luka, jedan od trkača koji 25. aprila kreće na dug put.
Na duži put od biciklista odlučili su se kada su videli da biciklisti nisu stigli u vreme zasedanja Evropske komisije, pa su oni sada rešili da u Brisel stignu baš u vreme zasedanja Evropskog parlamenta i da parlamentarcima predaju pisma.
Pred njima je 1993 kilometra koje će pretrčati u štafeti.
„Biciklisti su bili u Strazburu, oni su odneli pisma tamo, mi hoćemo da odemo korak dalje i odnesemo pisma do Brisela, da pokažemo da nam tih 500-600 kilometara neće napraviti problem i da ćemo ako treba i da trčimo do tamo, da nema nikakvih prepreka koje mogu da nas spreče da stignemo bilo gde”, rekao je ranije sagovornik „Vremena”.
Njihova ruta razlikuje se malo od trase kojom su pre njih prošli biciklisti. Dok su oni prošli kroz Mađarsku i Slovačku, dalje kroz Austriju i Nemačku, do Belgije će trkači na putu ka Austriji proći kroz Hrvatsku – kroz Osijek, Viroviticu, Varaždin, Grac, Oberpulendorf, Beč, Zajtenšteten, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart do Strazbura. Tu će napraviti jednodnevnu pauzu i obići evropske insitucije, a zatim će narednog dana krenuti kroz Mec, Luksemburg i Lijež do Brisela.
Trčanje u štafeti
Trčaće studenti ove distance u štafeti – podeljeni u nekoliko grupa, tako da niko tokom jednog dana neće prelaziti čitavu planiranu distancu.
„Svako će dnevno trčati bar 15 kilometara. Kada neko čuje 15 kilometara, može da kaže da je to u redu, da može to da iznese bez problema, međutim kada se to ponavlja iz dana u dan, krenu da hvataju upale i onda je baš rizično, pa ćemo gledati da korigujemo maksimalno, da svi možemo da izdržimo. Treba izdržati da trčite 16 dana po 15 kilometara”, objasnio je ranije jedan od trkača za „Vreme”.
Ovi iskusni trkači napravili su plan po kome će kada jednog dana imaju manje napornu distancu, narednog trčati duže i obrnuto.
Kako bi bili sigurni da su spremni na ono što ih čeka i da će zaista trčati oni koji ovakav poduhvat mogu da iznesu, napravili su selekciju, a jedan od kriterijuma bilo je i pitanje da li su istrčali nedavno održan Beogradski maraton ili polumaratonsku trku.
Dok studenti kreću u Brisel iz Novog Sada, u glavni grad Vojvodine su se pešice uputili srednjoškolci, kako bi prisustvovali velikom stidentskom protestu.
Ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, došlo je do sukoba građana i policije. Građani i studenti okupili su se ranije tokom dana na protestu, pred fakultetom je celog dana policija za razbijanje demonstracija
Evropska unija ima ekonomske interese u Srbiji pa zato žmuri na ogoljeno režimsko nasilje, kaže za „Vreme“ austrijski evroposlanik Andreas Šider
Aranđelovački zborovi građana pozvali su građane iz drugih mesta na skup koji organizuju u četvrtak (28. avgusta) od 19 sati
Dvojica demonstranata uhapšena su u Vrbasu pod sumnjom da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, saopštila je policija
Infrastruktura železnice Srbije traži izvođača radova za sanaciju nadstrešnice železničke stanice u Staroj Pazovi
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
