Završeni su razgovori između predstavnika svih državnih univerziteta u Srbiji i članova ekspertske radne grupe koju je formirao prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu i postignut je finalni dogovor o Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u cilju ispunjenja četvrtog studentskog zahteva, izjavila je nedavno predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.
Ovim izmenama predviđeno je povećanje budžeta za visoko obrazovanje od 20 odsto, studentima se trošak školarine umanjuje za 50 odsto, a predviđeno je i usklađivanje zarada u visokom obrazovanju sa zaradama u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Dok ovakve najave stižu iz kabineta predsednice Skupštine, studenti nastavljaju da pešače, blokiraju fakultete, pripremaju sledeći protest koji će biti održan 1. marta u Nišu i kažu da ne veruju ni u kakve najave dok ne vide da su usvojene.
„Ako se na sednici Skupštine izmene Zakona usvoje, time će biti ispunjen četvrti zahtev studenata”, kaže za „Vreme” Boris Stanišić, predstavnik studentskog plenuma Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu zadužen za medije.
Nakon usvajanja, fakulteti će donositi odluke o narednim koracima.
Sednica Skupštine trebalo bi da bude održana 4. marta.
„Taj nacrt predložio je Rektorski kolegijum i mi, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smo ga podržali. Prošlo je malo vremena od pravljenja nacta do usvajanja. To su radili naši profesori, pa smo mi imali uvid i podržali smo takve izmene, ali nije tako sa svim fakultetima. Mislim da će taj nacrt proći Skupštinu, da će ga usvojiti, ali zanimljivije će biti pratiti dešavanja oko ostavke Vlade, rokova i svega što će se dešavati”, kaže Stanišić, student Pravnog fakulteta.
I studenti Fakulteta dramskih umetnosti, koji su i poveli lavinu blokada i protesta, kažu da dok Skupština ne usvoji izmene Zakona o visokom obrazovanju i dok to ne postane zvanična informacija, neće zauzimati zvaničan stav.
„Još nema zvanične informacije i zvaničnog stava. Plenumi fakulteta i dalje se nisu usaglasili, nema zajedničke odluke, kada je budemo imali, govorićemo o tome”, kaže za „Vreme” Sofija Nađa Stanić, predstavnica plenuma Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Šta je sa ostalim zahtevima?
Ukoliko Skupština usvoji predložene izmene Zakona, time će biti dobijena jedna od nekoliko bitaka koje studenti vode.
„S obzirom na to da postoje komisije koje se bave ostalim zahtevima, konsenzus je da sačekamo odluku te komisije, da vidimo gde smo što se ostalog tiče”, kaže Boris Stanišić, student Pravnog fakulteta.
Sednica u utorak, 4. marta
Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić navela je u nedelju (23. februar) da očekuje da Vlada 24. ili 25. februara usvoji ove izmene i dopune i da ih potom uputi Skupštini na dalje razmatranje. Nakon toga će, dodala je, ovaj predlog zakona razmotriti relevantni odbori Skupštine.
„Naš cilj je da Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju bude na dnevnom redu na prvoj sednici redovnog zasedanja Skupštine“, navela je, dodajući da će ona najverovatnije biti održana u utorak, 4. marta.
Da li je akademska godina ozbiljno dovedena u pitanje?
Predsednica Skupštine Brnabić rekla je i da je akademska godina ozbiljno dovedena u pitanje, „s obzirom na to da se približavamo roku kada čak ni fizički više nije moguće nadoknaditi nastavu i ispite, iako bi se radilo i svake subote, i svake nedelje, i tokom čitavog leta, sve do 30. septembra, kada akademska godina mora da se završi, da bi naredna akademska godina počela“.
Studenti ne smatraju da je tako.
„Nama Univerzitet i fakulteti određujemo i šta ćemo nadoknađivati. Mi se ne brinemo za to da će godina da padne. Usaglašeni smo sa Univerzitetom i radićemo kako oni kažu”, kaže student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako je „Vreme” ranije pisalo, svaki fakultet ponaosob uradio je plan rasporeda gradiva i predavanja, koji bi morao da se zadovolji da se akademska godina zaista i ne izgubi.
Predlog, kako bi na fakultetima zapravo moglo da se radi, stigao je i od dekana Fizičkog fakulteta Voje Radovanovića, koji je izjavio da je očigledno da će fakulteti raditi i tokom leta kako bi se nadoknadila propuštena nastava i ispiti, uz napomenu i da naredna školska godine ne mora da počne 1. oktobra.
„Bitno je da fakulteti učine sve da studenti ne budu oštećeni i mislim da će oni to uraditi, to nije sporno“, rekao je Radovanović FoNetu.
On je napomenuo kako svi fakulteti prave planove nadoknade i svi imaju neke svoje verzije, ali sve zavisi od toga koliko će protest studenata trajati.
