Od studenata do prosvetnih radnika i ekologa, mnogi građani su demonstrirali širom Srbije tokom 2024. godine. Njihovo nezadovoljstvo i upornost pokazalo je da se pritisak na vlast neće smanjiti ni u predstojećoj godini. Sada su na čelu pobune studenti, kojima Vučić ne može ništa - i to ga očigledno plaši
Prošlu godinu u Srbiji obeleželi su – protesti. Sa njima smo je počeli, a u istom ritmu je završena. Oni se neće zaustaviti ni 2025. godine.
Naime, studenti više beogradskih fakulteta su u novogodišnjoj noći, u 23 sata organizovali skup „Nema Nove – za staru ste nam još dužni“. Studenti Arhitektonskog fakulteta, Matematičkog, Hemijskog i Poljoprivrednog fakulteta su okupljanje su počeli u 22.30 u Pionirskom parku kod Doma Narodne skupštine Srbije.
Nakon toga su prošetali do Studentskog trga uz pravljenje buke, nakon čega su u 23.52 na Studentskom trgu sa 15 minuta tišine odali počast poginulim u Novom Sadu.
Posle tišine, usledili su studentski performansi.
Tako će početi 2025. godina. A kako je počela ova 2024. koja broji poslednje dane?
Razočarenje u opoziciju
Podsetimo, nakon što je Republička izborna komisija proglasila konačne rezultate izbora 12. januara i nakon što je odbila sve žalbe opozicione koalicije, više hiljada građana okupilo se 16. januara u Beogradu sa zahtevom da se ponište rezultati izbora u Srbiji, na još jednom protestu koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Međutim, ovaj protest nije bio ni blizu po brojnosti onima koji su organizovani tokom 2023. godine. Nakon što je većina opozicionih stranaka izašla na izbore i ušla u parlament, veliki broj građana se osetio razočarano, a vođe opozicije koje su predvodile proteste su dobili brojne kritike u javnosti.
Predsednik države Aleksandar Vučić zadovoljno je trljao ruke, jer je po ko zna koji put uspešno amortizovao ogromno nezadovoljstvo građana i uspešno okončao izbore za koji su mu mnogi predviđali da će to glasanje biti ono na kojem će izgubiti.
Pored toga što nije izgubio, uspeo je u nameri da potpuno podeli opozicioni blok, koji je izgubio kakav takav kredibilitet kod opoziciono nastrojenih građana. Najveći dobitak za Vučića je ipak što se opozicija nije oporavila od poraza, i što ni u 2025. godini neće imati previše uspeha – sem ukoliko ne pronađe novog harizmatičnog vođu, koji će uspeti da okupi razjedinjene opozicione glasače i suprotstavi ih SNS izbornoj mašineriji na nekim novim izborima.
Protesti protiv litijuma
Za razliku od opozicije koja je nakon ulaska u parlament nije uspela da napravi uspešan masovni protest, to je itekako polazilo za rukom ekološkim organizacijama i aktivistima koji se protive „Projektu Jadar“ i rudarenju jadarita. Slogan: „Nećete kopati“ je okupio građane u mnogim mestima u Srbiji, čak i u najpasivijim gradovima u unutrašnjosti. Blokirane su brojne saobraćajnice i održani su protesti sa kojih je upućena jasna poruka vlasti i kompaniji „Rio Tinto“.
Najmasovniji su održani u Loznici 28. juna, na protestu nazvanom „Svelitijumski sabor“, i u Beogradu 10. avgusta, gde je prisustvovalo oko 40.000 građana.
Pažnju javnosti je posebno privukao i poslednji performans protivnika Rio Tinta koji su upali u hotel Hilton u Beogradu gde se održavao novogodišnji koktel kompanije, a predstavnici udruženja „Ne damo Jadar“, deo studenta i građani su hteli da im poruče da „neće kopati“.
„Želimo da im kažemo da neće kopati i da ne troše svoj novac jer neće imati ko da im vrati. Aleksandar Vućić će uskoro ili na robiju ili će pobeći iz zemlje pa neće imati koga da hvataju za vrat i traže nazad ono što su uložili. Rio TInto gubi na svim frontovima, i Evropa i njihova matična zemlja Australija su se digli protiv njih. Toliko su omraženi da je najbolje da se povuku na vreme jer im pada i rejting i deonice“, rekla je tom prilikom Ljiljana Bralović, iz organizacije SEOS (Savez ekoloških organizacija Srbije).
Zlatko Kokanović, poljoprivrednik iz Gornjih Nedeljica i jedan od najangažovanijih aktivista, već je najavio proteste i u novoj, 2025. godini.
„Proveravaju nam bela i crvena krvna zrnca. Ali neće nas zastrašiti, neće nas ućutkati, neće kopati“, naglasio je Kokanović.
Prosvetari i poljoprivrednici
Tokom 2024. godine su redovno protestovali poljoprivrednici i prosvetni radnici, a nakon neuspelih pregovora sa Vladom Srbije, podrazumeva se da će se ti protesti nastaviti i u narednoj godini.
Poljoprivrednici zahtevaju bolje uslove – povećanje subvencija, pojednostavljene procedure i smenu ministra poljoprivrede, a pošto ni poslednji protest koji je održan u nedelju, 29 decembra, kada su blokirali put u Badovincima nije doprineo ispunjenju zahteva, valja očekivati paore na srpskim saobraćajnicama i sledeće godine.
Pored njih, na ulicama su i prosvetari.
Oni su nezadovoljni predlogom Vlade Srbije da njihova zarada bude povećana 11 odsto od januara.
Traže veće povećanje za sve zaposlene u prosveti i to tako da početna plata nastavnika dostigne republički prosek, na šta se, ukazuju, vlada zvanično obavezala prošle godine.
Po modelu „cirkularnog štrajka“, časovi su prve nedelje decembra skraćeni u više gradova centralne i južne Srbije dok su drugu nedelju ranije zvonili u vojvođanskim školama.
Paralelno, predstavnici sindikata vodili su pregovore sa nadležnima oko izmena Kolektivnog ugovora, koje bi osigurale da zarada prosvetnih radnika ne mogu da budu ispod republičkog proseka.
Ovim štrajkovima pridruženi su i novi, a pošto ni njihov poslednji susret sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem nije doprineo ispunjenju zahteva, izvesno je da ćemo i naredne godine čitati izveštaje u medijima o protestima zaposlenih u prosveti.
Protest advokata
I advokati su javno u nekoliko navrata u ovoj godini pokazali nezadovoljstvo. Sve je kulminiralo potpunom obustavom rada 11. decembra.
Kako su naveli, oni su to uradili zbog „nezakonitog načina donošenja i usvajanja izmena Krivičnog zakona, bez adekvatnog učešća advokature, selektivnog procesuiranja odgovornih za tragediju u Novom Sadu, kao i selektivnog procesuiranja učesnika protesta u tom gradu.
Razlozi obustave rada advokata su bili sistematsko i dugotrajno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosuđa i narušavanja načela podele vlasti u demokratskom društvu.
Podsetimo, Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo je 5. decembra jednoglasnu odluku o obustavi rada šest dana kasnije.
Advokati neće postupati pred sudovima i drugim važnim državnim organima, javnim beležnicima, javnim izvršiteljima, izuzev u postupcima u kojima se tog dana rešava o pritvoru građana i u postupcima prema maloletnicima.
Kao i u ostalim protestima, vlast nije ozbiljno shvatila njihove zahteve, pa je izvesno da će se trend štrajkova nastaviti i u ovoj branši.
Protest studenata – talas nezadovoljstva koji je uplašio Vučića
Najveći, najznačajniji i za vlast najproblematičniji protest je ipak protest mladih – pobunjeni studenti se nisu uplašili i nisu postali meso za medijsku mašinu Aleksandra Vučića. Naprotiv, njihov protesti su sve broniji, i dobijaju sve veću podršku, čak i od dojučerašnjih ljubitelja aktuelne vlasti.
Da ništa ne prepuštaju slučaju, pokazuje i najava sa početka ovog teksta, odnosno protest koji će se održati u noći dočeka Nove godine, a bez sumnje će se nastaviti i u sledećoj.
A do sada se pokazalo da su omladinci veoma uporni, i to baš nervira vlast.
Režim je do sada pokušao sve što je sa svima drugima uspevalo, pretnje, privođenje, potkupljivanje, omalovažavanje, vređanje, diskreditovanje…Međutim, to kod studenata nije upalilo. A predsednika čini se najviše brine način na koji ga tretiraju studenti – ignorišu ga, odnosno, tretiraju ga kako i treba – kao čoveka koji je uzurpirao funkciju i pojavljuje se gde mu nije mesto.
Poslednji skup koji su organizovali na Slaviji bio je prema Arhivu javnih skupova najmasovniji u našoj zemlji od 5.oktobra, prisustvovalo je preko 100.000 ljudi. Nema sumnje da će i na nekom sličnom koji organizuju u 2025. biti masovan odziv građana.
I kao što je u nekoliko navrata spomenuto u komentarima na portalu nedeljnika „Vreme“, od kada su krenuli studentski protesti, Srbija liči na ekspres-lonac bez ventila, koji preti da eksplodira. Vlast se paradoksalno nada da će smanjiti vatru redom populističkih mera i medijskim huškanjem.
Za sada joj to sa pubunjenim i hrabrim akademcima uopšte ne uspeva. A teško da će i u narednoj, 2025. godini.
Studenti Visoke škole elektrotehnike i računarstva (VIŠER) izbačeni su iz zgrade fakulteta, a njihove stvari ostale su zaključane unutra. Ulaz je zatvoren, brave su promenjene, a tokom dana policija je privodila građane koji su se okupili u znak podrške.
Beloruski novinar Andrej Gnjot, koji je godinu dana boravio u Srbiji, upozorava da represivne metode koje vlast primenjuje nad demonstrantima podsećaju na ono što je preživljavao pod režimom Aleksandra Lukašenka
Sporazum sa egipatskom agencijom i spekulacije o nastupu ispred piramida podgrejale su sumnje da bi Petrovaradinska tvrđava mogla ostati bez svog najvećeg festivala. Da li Egzit zaista napušta Petrovaradinsku tvrđavu
Vlasnik Pinka Željko Mitrović ilustrovao je kako on vodi svoju borbu protiv blokadera-terorista koji hoće da uruše Srbiji
Student FTN-a Luka Mihajlović, teško povređen nakon protesta 28. juna, ostaje u kućnom pritvoru iako su drugi učesnici oslobođeni. Njegova porodica apeluje da se optužbe povuku i poručuje da neće ćutati
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский