Koje sve stranke i organizacije pružaju podršku Studentskoj listi?

Studentska lista je uspela da obezbedi podršku prilično širokog kruga političkih stranaka, lokalnih pokreta, grupa građana i građanskih inicijativa. U ponedeljak u 17 sati studenti se okupljaju ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu da bi se odatle prošetali do Republičke izborne komisije (RIK) u ulici Kralja Milana gde će zvanično predati potpise podrške za listu „Studentska lista – Studenti pobeđuju“.

Organizacije koje su podržale studente pripadaju različitim političkim tradicijama,  međusobno se ne slažu nužno oko brojnih drugih pitanja. Ono što ih trenutno povezuje jeste procena da na predstojećim parlamentarnim izborima podršku treba pružiti Studentskoj listi koja jedina ima šansu da pobedi režim Aleksandra Vučića.

Od ZLF-a do SPO-a

Među prvim većim strankama koje su se opredelile za Studentsku listu našle su se Demokratska stranka, Zeleno-levi front, Kreni-Promeni i Pokret slobodnih građana. DS i ZLF odlučili su da ne izlaze sa sopstvenom listom, dok je PSG saopštio da neće kandidovati svoju listu i da podržava studentsku, uz određene uslove vezane za njen konačni sastav i program.

Studentsku listu podržali su i Srpski pokret Dveri, Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Dosta je bilo, Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani, Pokret za decentralizaciju Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije. U većini ovih slučajeva odluka o podršci podrazumeva da stranka neće koristiti izbore za sopstvenu kandidaturu, već će svoje organizacione kapacitete staviti u funkciju studentske liste.

Iskoračio je i Vuk Drašković i rekao da će Srpski pokret obnove (SPO) stati iza studenata. Pritom se rukovodstvo opredelilo protiv samostalnog izlaska stranke na izbore, dok je većina Predsedništva bila za podršku Studentskoj listi.

Među novijim podržavaocima nalazi se i Narodni slobodarski pokret. Stranka Miroslava Parovića saopštila je da daje podršku Studentskoj listi, uz najavu da će svoj doprinos usmeriti i ka pridobijanju birača koji su ranije podržavali vlast.

Podršku su dale i manje stranke i pokreti. Među njima su pokret „Ljubav, vera, nada“, Crnogorska partija, Pokret Promene u fokusu, odnosno PUF, Šumadijski blok 21 i „Nova – Da se struka pita“. Potonji pokret pozvao je svoje članove i simpatizere da podrže Studentsku listu i saopštio da neće izaći na izbore sa sopstvenom listom.

Podrške lokalnih organizacija

Posebnu kategoriju predstavljaju lokalne političke organizacije i grupe građana.

Među onima koji su se javno svrstali uz studentsku kandidaturu nalaze se grupa građana „Dr Dragan Milić“, „Beograd u pokretu“, „Niš moj grad“, zrenjaninski IZRAZ i „Istina – Tamarini zakoni“.

U pojedinim slučajevima nije ostalo samo na političkoj podršci, već je najavljeno stavljanje lokalnih ljudi, infrastrukture i drugih resursa na raspolaganje studentskoj kampanji.

Širi krug čine lokalni pokreti okupljeni u Slobodne organizacije Srbije (SOS). Njihovu podršku Studentskoj listi dale su organizacije BRAVO iz Novog Sada, GrađanIn iz Inđije, Jedan tim iz Lučana, Karlovačka lista iz Sremskih Karlovaca, Lokalni front iz Kraljeva, Moj Bač, Ne dam Nu dau iz Majdanpeka, Oslobodimo Vrbas, Pobeda za Mačvu, Pokret Podunavlje, PUF iz Zrenjanina, Raška Raščanima, Samo lokalno iz Bečeja, Složno u pobedu iz Priboja, Tvrđava iz Smedereva, UZINAT iz Gornjeg Milanovca, Valjevski pokret otpora…

Upravo je taj lokalni nivo možda i najzanimljiviji deo priče. Studentski pokret nastao je izvan klasičnog partijskog sistema, a sada mu deo tog sistema – ali i deo lokalnih političkih organizacija koje su nastale nezavisno od velikih stranaka – stavlja na raspolaganje svoju infrastrukturu.

Time se odnos studentskog pokreta prema postojećoj opoziciji menja: studenti ne preuzimaju postojeće stranke, ne ulaze u koalicije, ali njihova lista počinje da okuplja deo političke infrastrukture koju su te stranke i lokalni pokreti godinama gradili.

Podrška je stigla i iz Vojvodine. Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara saopštila je da će na predstojećim izborima podržati Studentsku listu. DZVM je odluku obrazložio pitanjima vladavine prava, nezavisnosti institucija i odgovornosti vlasti, ali i interesima vojvođanskih Mađara.

Još jedan novi element predstavlja podrška Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice. Ova organizacija se takođe izjasnila za Studentsku listu, čime se krug podrške proširio i na političku organizaciju koja deluje među Srbima na Kosovu i Metohiji.

Podrška organizacija koje formalno nisu političke

Pored političkih stranaka i pokreta, Studentska lista dobila je podršku i od organizacija koje formalno nisu političke stranke. Među njima su ProGlas, „Budi Heroj“ Miše Bačulova i druge građanske inicijative.

Tu je, međutim, potrebno napraviti još jednu razliku. Podrška ProGlasa, lokalne grupe građana ili pojedinca nije isto što i odluka političke stranke da ne izađe na izbore i podrži drugu listu. Zbog toga broj organizacija koje podržavaju Studentsku listu ne bi trebalo automatski predstavljati kao broj stranaka koje su joj dale podršku.

Ista opreznost potrebna je i kada je reč o pojedincima. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić potpisao je podršku Studentskoj listi, ali to je njegova lična odluka i ne može se tumačiti kao formalna podrška Univerziteta u Beogradu. Razlika između podrške institucije i podrške njenog funkcionera ovde je važna.

Širina spiska istovremeno otvara i pitanje njegovog političkog značenja. Na jednoj strani nalaze se DS, ZLF i PSG, odnosno stranke koje pripadaju građanskom i levom delu opozicionog spektra. Na drugoj su Dveri i POKS, koji pripadaju znatno konzervativnijem delu političke scene. Između njih su SDS, LSV – Vojvođani, PODES, DJB i brojni lokalni pokreti. Te organizacije teško bi se mogle opisati kao deo jedinstvene ideološke platforme.

Ipak bez jedinstva u opoziciji

Zbog toga je preciznije govoriti o širokom savezu podrške nego o novom jedinstvenom opozicionom bloku. Zajednička tačka nije zajednički politički program, već procena da je Studentska lista trenutno najjači adut za promenu vlasti.

To potvrđuje i činjenica da deo opozicije nije stao uz studentsku listu. Stranka slobode i pravde, Srbija centar, Solidarnost, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak, Novi DSS, Narodna stranka i Mi – Snaga naroda odlučili su da učestvuju na izborima kroz sopstvene liste ili koalicije. Time se pokazuje da podrška studentima nije postala jedina moguća opoziciona strategija.

Istovremeno, postoje i slučajevi u kojima su se pojedini lokalni odbori ili članovi stranaka priključili studentskoj listi iako njihove centrale nisu donele takvu odluku. Takve slučajeve treba posmatrati odvojeno od zvanične stranačke podrške, ali oni pokazuju da studentski pokret utiče i na unutrašnje odnose u postojećim političkim organizacijama.

Kada se sve sabere, Studentska lista je okupila prilično heterogenu mrežu podrške. U njoj su velike i male opozicione stranke, lokalni pokreti, grupe građana, građanske inicijative i pojedinci. Njena politička širina u tom smislu jeste nesporna, ali upravo ta širina predstavlja i pitanje koje će se tek otvoriti ukoliko lista ostvari rezultat koji njeni podržavaoci očekuju.

Zato je najvažnija činjenica što je studentski pokret, nastao izvan partijskog sistema dugo insistirao na sopstvenoj političkoj autonomiji, uspeo da privuče značajan deo postojeće opozicione infrastrukture, a da pritom nije formalno postao deo nijedne od tih stranaka.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!