Foto: FoNet„Ljudi se plaše. Zato se mi borimo protiv te nemoći, za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Stanislava Staša Zajović ovogodišnja je dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za rad na promociji ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji, kako piše u obrazloženju.
Staša Zajović, sinonim je za „Žene u crnom“, nevladine organizacije čije su članice prvi put izašle na ulicu 9. oktobra 1991. godine protiv rata i srpskog režima. Do sada su imale oko 2500 akcija.
Primajući nagradu, Staša Zajović je rekla da u Srbiji ne dobija nagrade, a za one koje dobija, na dodelama govori na drugim jezicima. Jedna od prvih je Prva milenijumska nagrada za mir UNIFEM-a, specijalizovane agencije UN, 2001. godine.
Dve trećine akcija „Žena u crnom“ bile su posvećene suočavanju sa ratnim zločinima.
„Mislile smo da će se sa padom režima Slobodana Miloševića promeniti klima, da će se društvo prema toj temi odnositi ljudski i pravično. Ali, posle Zorana Đinđića sve se vratilo kako je i bilo. Amnestiraju se zločini i slave se zločinci. I, u takvoj situaciji šta nam preostaje osim da uznemiravamo javnost i režim i stalno ih, svojim prisustvom, opominjemo kakvi su“, kaže Staša Zajović.
Akcije i performansi „Žena u crnom“ izazivaju, blago rečeno, negodovanje neistomišljenika. Nedavno su objavile „Dosije o napadima“, knjigu o „kontinuitetu napada i pritisaka. Ima ih svakakvih, od verbalnih i fizičkih, do administrativnih i javnog sramoćenja. U vreme Vojislava Koštunice, zabranjen je naš Osmomartovski marš 2008. godine. To se tada nije desilo ni u Kabulu.“
Staša Zajović kaže da niko zbog napada na njih nikad nije procesuiran, pa ni Radovan Počuča koji je 2014. godine javno pozvao ljude da ih linčuju. „On je pred Višim sudom dobio oslobađajuću presudu“, kaže Zajović.
„Doživljavamo represiju od prvog dana. Sad, pod aktuelnom vlašću, ona je na neki način legitimna zbog sprege paraformacija i huligana. U ovom režimu oni su oslobođeni odgovornosti, njihovo ponašanje je čak i poželjno. Svašta smo doživele: demonizaciju, javno blaćenje, ponižavanje, stigmatizaciju kao stranog tela u državi. To je strategija rata niskog intenziteta. Pitam se samo što li smo mi važne jednom režimu koji ima sve institucije i većinu birača?“
U tim napadima Zajović prepoznaje i rodno nasilje. „Žene koje javno, glasno, jasno i direktno govore i rade ovo što mi radimo, koje krše palanački moralizam, patriotsku retoriku i sve vidove licemernog moralizma, one su velika smetnja svakom neistomišljeniku.“
Namerno deluju sa margine. „To je jedino kako jedna mala grupa, koja istina ima veliku podršku istomišljenika i drugih organizacija, može da radi u ovakvom okruženju. U zemlji u kojoj je mirenje sa zločinom obuhvatnije i prisutnije od nemirenja, to je najbolja pozicija.“
Kakva je to „drugačija Srbija“ za koju se bore? „Pitate me da li mogu barem da je zamislim? To je Srbija koja se ne miri sa ratnim zločinima, koja ne vređa ljudskost, saoseća sa žrtvama koje su proglašene nepostojećim. Sramota je što je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nije priznat ratni zločin silovanja. Ti koji su tada silovali, nastavili su i posle to da rade. To je kontinuum nasilja.“
Staša Zajović priča i o ne prekinutoj mržnji čiji je početak u devedesetim, i o aktuelnom jačanju nacionalizma i desnice. „Ljudi se plaše. Zato sve što mi radimo je borba protiv te nemoći, borba za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Inače, kaže Staša Zajović, slobodu nije moguće osvojiti. „Ali, ako uspevamo da podstaknemo ljude da izađu iz ćutanja i straha, i da se javno, jasno, glasno i direktno suprotstave politici zločina i slavljenja zločinaca, to je veoma značajan čin osvajanja slobode.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
