Šta znači „ustaša“ ako su svi „ustaše“?

Partizani nisu automatski streljali uhvaćene domobrane i četnike, ali jesu ustaše, podseća istoričar Dragan Popović u autorskom tekstu za „Vreme“.

„Važila je pretpostavka da je već pristupanjem takvom pokretu osoba odbacila sopstvenu ljudskost, pa su takvi zarobljenici nemilosrdno streljani“, piše on za veliki dvobroj „Vremena“ (četvrtak, 30. jul).

Kako i zašto onda, pita se, srpske vlasti rutinski koriste epitet „ustaše“ za svakog ko ih kritikuje?

„Društvo je pred pucanjem, a od političkih protivnika napravljeni su neprijatelji i to takvi da je na njih u redu i pucati. Razbijene glave, pozivi na etničko čišćenje, izgovaranje rečenica od kojih je ljude sramota čak i kad im se otmu uz pivo ispred zadruge – sve je to danas realnost Vučićeve Srbije“, piše Popović u članku.

Foto: Vreme

Radikali opet sakate istoriju

Dodaje da postoji još jedna strašna posledica – pojam „ustaše“ je toliko bagatelisan da više nema gotovo nikakvu težinu.

„Ako su ustaše svi koji nešto vrede – od rektora, profesora, studenata, pa do kulturnih radnika, civilnog društva, novinara i kritički orijentisanih političara – onda to verovatno i nije nešto mnogo strašno.“

Proces zabašurivanja pravog značenja reči je, piše, počeo još osamdesetih godina označavanjem svih Hrvata kao ustaša. „Danas, kada im se u ‘ustašluku’ pridružila i većina građana Srbije, pojam je skroz izgubio težinu. Tako su radikali, ne prvi put, osakatili i istoriju“, piše Popović.

Ceo članak čitajte u letnjem dvobroju „Vremena“ od četvrtka (30. jul), na više strana za iste novce. Ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje.