„Brainrot“ sadržaj na društvenim mrežama, poput AI generisane ajkule koja peva „trallalero trallala“, nije samo još jedan haotični trend, već i ironičan odgovor mladih na ozbiljan svet u kojem žive. Iako starijima ovi mimovi deluju kao besmislica, oni oblikuju novu vrstu zajedničkog jezika kod tinejdžera
Pojava nove vrste „mimova“ na društvenim mrežama izazvala je različite reakcije javnosti. Današnji „brainrot“ mimovi stekli su popularnost među zajednicama generacije Z i Alfa, dok kod ostatka zajednice izazivaju zbunjenost i kritike.
„Brainrot“ ili „truljenje mozga“ definiše se kao navodno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, kao rezultat prekomerne konzumacije materijala koji se smatra neizazovnim.
Prva zabeležena upotreba izraza „truljenje mozga“ datira mnogo pre stvaranja Interenta – 1854. godine zapisao ju je Henri Dejvid Toro u svojoj knjizi „Volden“, piše BBC.
Toro je time kritikovao tendenciju društva da smanjuje vrednost složenih ideja, što predstavlja deo opšteg pada mentalnih i intelektualnih napora.
Još davnih 1850. godina, Toro se zapitao ono što se ostatak sveta može zapitati i danas: „Dok Engleska pokušava da izleči truljenje krompira, zar se niko neće truditi da izleči truljenje mozga, koje preovladava mnogo šire i fatalnije?“
Oksfordska reč 2024. godine
Oksford je održao javno glasanje u kojem je učestvovalo više od 37.000 ljudi, te je objavio da je Oksfordska reč 2024. godine bila „brain rotation“ (truljenje mozga).
Njihovi jezički stručnjaci napravili su uži izbor od šest reči koje odražavaju raspoloženja i razgovore koji su oblikovali 2023. godinu, te je najviše glasova odnela reč „brain rotation“, u Srbiji poznatija kao „brainrot“.
No, upotreba ove reči ne gubi na značaju ni 2025. godine, štaviše, sve je veći broj mimova koji zanimaju mlađe generacije, a sve više zbunjuju starije.
Italijanski brainrot
Ono što je nedavno izazvalo veliku pažnju javnosti jesu sve popularniji italijanski brainrot mimovi, u kojima se prikazuju AI generisane fotografije životinja u kombinaciji sa različitim objektima, praćene ponavljajućim frazama.
„Maskota“ ovog trenda jeste video ajkule koja nosi patike, uz pratnju muškog italijanskog glasa za pretvaranje teksta u govor(TTS), koji recituje reči „trallalero trallala“.
Pod tim nazivom, video je postao popularan u januaru 2025. godine, kada je ga je objavio korisnik TikToka-a @eZburger401.
Video je postao viralan i na Instagramu, zbog čega su razni korisnici društvenih mreža kreirali sopstvene životinje generisane veštačkom inteligencijom, pri čemu je svaka praćena identičnim italijanskom glasom koji recituje sličnu ponavljajuću frazu.
View this post on Instagram
Zbog popularnosti videa ajkule, generisani su i videi krokodila, majmuna, žirafe i mnogih drugih životinja, gde je svaka od njih u kombinaciji sa voćem ili predmetom, praćena zvukovima poput „bombardilo crocodilo“, „chimpanzini bananini“ i slično.
Zašto su ovakvi sadržaji postali popularni?
Glavni uzrok rasta pregleda ovakvih video zapisa jeste apsurd i ironija koji stoje iza njihovog kreiranja.
Nekada su Monthy Python-i zbog besmislenih pokreta i scenarija predstavljali pravu komediju onima koji su ih gledali, dok danas njihovo mesto zauzimaju AI generisani video zapisi.
Sadržaj postaje toliko besmislen, da publici postaje smešan.
View this post on Instagram
Jedan od korisnika društvenih mreža objasnio je za „Vreme“ zašto mu ovakvi video zapisi privlače pažnju.
„Meni su lično zanimljivi zbog nivoa apsurda do kojeg smo stigli. Pratim „mimove“ već godinama, i sve je više i više suludo šta ljudima postaje popularno i smešno“, kaže on i dodaje da u svemu ovome uživa sa većim slojem ironije.
„Nije ništa smešno u AI generisanoj ajkuli sa tri noge i plavim najkama, osim konteksta u kome se pojavila. Apsurd je u pitanju, znajući da je to razvoj humora koji traje 20 godina“, objašnjava on.
No, ovakav sadržaj popularniji je među tinejdžerima – u mnogim Instagram objavama snimljeni su kvizovi u kojima tinejdžeri na osnovu generisanih životinja imenuju njhove jedinstvene zvukove, pokazujući time da zapravo znaju svaki od njih.
Zvukovi poput „trallala“ koji se ponavlja uz rimovanje, postali su zarazni, imajući određen ritam koji se lako pamti.
S obzirom na to da je kod ovih brainrot mimova određen kontekst koji je više poznat mlađim generacijama, stvara se generacijski jaz, te starijima oni deluju kao besmisleni klipovi, loše napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije.
Oni predstavljaju savremeni zajednički jezik unutar generacije i često se konzumiraju više zbog osećaja pripadnosti i zabave, nego zbog same poente šale.
View this post on Instagram
Iako na prvi pogled deluju apsurdno, iza njih stoji generacijska potreba za oslobađanjem od ozbiljnosti.
Dan drugi. Studenti su prenoćili u Inđiji, mnogi od njih pod vedrim nebom. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović je sa njima. Do Novog Sada preostalo je još 35 kilometara
Na Kosovu ni devet meseci nakon održanih izbora nema Vlade. Uskoro će se morati na prevremene izbore, a Kosovu preti i ekonomska kriza
Sutdenti su stigli u Inđiju. Dočekao ih je veliki broj meštana. Naprednjačka gradska vlast zatvorila je sve veće prostore. Zato će jedan broj studenata morati da spava na otvorenom
Kolona duga više od kilometra, u kojoj su mahom studenti, prošla je danas Bulevarom Nikole Tesle u Zemunu
„Vreme“, i po cenu sopstvene štete, ostaje verno idealima zbog kojih je osnovano, kaže direktor „Vremena“ Stevan Ristić. Povodom 35. rođendana, pričali smo o finansijskom gušenju medija i budućnosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
