img
Loader
Beograd, 2°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Komentar

Šta nas čeka: Vučić i život bez budućnosti

22. avgust 2022, 00:53 Ivica Dobrić
Foto: Marija Janković
Zajednica koja počiva na laži: Ilustracija
Copied

S obzirom da su dve najizrazitije karakteristike Vučićevih konfuznih nastupa obećanja (koja ne ispunjava), i hotimično govorenje neistine, pitanje nije kakva je njegova politička i životna budućnost (sasvim izgledna, reklo bi se), nego kakva je budućnost Srba s Kosova, a, potom, posledično, i budućnost ljudi u Srbiji

Niko priseban, naravno, nije očekivao da će Aleksandar Vučić reći bilo šta smisleno u „najvažnijem govoru“ u svom životu, te su neočekivanja ispunjena u celini i celosti. Bilo je to još jedno prenemaganje s elementima ratnohuškačkog nastupa, pri čemu, da podsetimo (ponovo), gde god je Vučić držao ratnohuškačke govore Srba više nema. Vučić, da podsetimo i na tu okolnost, odlično stoji s obećanjima: sipa ih svakodnevno i istrajno ih ne ispunjava. Ovoga puta je obećao da progona kosovskih Srba neće biti, što bi onima koji (još uvek) nisu upali u katatonično stanje, trebalo biti znak da, za svaki slučaj, popakuju najneophodnije stvari.

S obzirom da su dve najizrazitije karakteristike Vučićevih konfuznih nastupa obećanja (koja ne ispunjava), i hotimično govorenje neistine, pitanje nije kakva je njegova politička i životna budućnost (sasvim izgledna, reklo bi se), nego kakva je budućnost Srba s Kosova, a, potom, posledično, i budućnost ljudi u Srbiji?

I obećanje i laž veličine su koje računaju na budućnost. Filozofske analize pokazuju da je čovek jedino biće koje može da obeća jer jedino čovek raspolaže dimenzijom budućnosti. Obećanje, dakle, mora u sebi da sadrži određeni stepen neizvesnosti – niko ne poznaje budućnost – odnosno uvek je moguće obećanje neispuniti. To je cena slobode, cena koju čovek plaća za život u zajednici: obećati je moguće samo nekome drugome (obećanja sebi se ne računaju, jer ona nisu političke prirode).

Šta se, međutim, događa kada dođe, kao u Vučićevom slučaju, do inflacije obećanja, kada se obećanja u tolikoj meri umnože da prestaje biti važno da li se ispunjavaju ili ne? Tada dolazi do čudnog preokreta u percepciji vremena i stvarnosti. Tada budućnost gubi dimenziju neizvesnosti, jer obećana budućnost se nikada ne događa, a stvarnost se sabija u obećanja te postaje nerealna i nedohvatljiva. Zato ljudi više veruju obećanju da će im biti upravo genijalno, nego ono što trpe na svojoj koži: da žive u bedi. U svojoj znamentoj knjizi Conditio humana Hana Arent piše: „Kada se sposobnost davanja obećanja zloupotrebi da bi pokrila čitavo polje budućnosti, i da bi se mapirala staza koja je sigurna u svim pravcima, obećanja u tom času gube svoju moć obavezivosti i čitav poduhvat postaje takav da poražava sam sebe“. Vučićev poduhvat davanja obećanja koja nikada ne ispunjava osuđen je na (mučnu) propast, ali to je, istovremeno, propast i političke zajednice koja je, dajući podršku Vučićevom rušilačkom poduhvatu, oduzela sebi budućnost.

Hotimično govorenje neistine drugi je stub Vučićeve vladavine koji je, pre ili kasnije, osuđen na pad. Organizovana laž u politici moguća je kada se ukine slobodan javni prostor, te ako nema prostora na kojem bi se branila istina – a u Srbiji je javni prostor razoren, odnosno prepušten Vučiću, njegovoj partiji i njegovim medijima – moguća je svaka laž (da je Ukrajina napala Rusiju, na primer). Nije, dakle, stvar u tome što će laži zameniti istinu, nego što se gubi prostor u kojem se ljudi mogu orijentisati na osnovu svoga razuma. Zbog toga Srbija više podseća na ludnicu, nego na uređen politički prostor. Ali to nije sve kada je u pitanju laž.

Još veći je problem što se na laži ne može graditi ništa. Laž je ono što nije, lažov tvrdi da jeste ono što nije. No, na onome što nije ne može se ništa graditi: laž ne može biti princip jer se ne može lagati iz principa (laže se zbog potrebe trenutka, da bi se nešto ućarilo). Istina, tome nasuprot, može da posluži kao temelj, kao princip, kolikogod, u međuvremenu, bila krhka, jer istina je ono što jeste.

Kako to, međutim, da Vučić deset godina laže neprekidno, a njegova se građevina sazdana na laži još nije srušila? Ta okolnost moguća je jer laž nije ono što jeste, ali, paradoksalno, ona jeste nešto, ona nešto tvrdi (Srbija je jedna od najrazvijenih zemalja Evrope, na primer). Laž kida društvene veze (za razliku od istine) i preseca veze s budućnošću jer sva budućnost sabijena je u obećanja koja se, budući lažna, nikada ne ispunjavaju. Utoliko je zajednica koja počiva na laži nužno osuđena na pad (pre ili kasnije, ali bez budćnosti trajanja nema). To, pak, što će s najveće visine da se survaju upravo Vučić i njegova družina slaba je uteha jer smo, u međuvremenu, svi otišli dođavola.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

Tagovi:

Kosovo Srbija Vučić
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Generalštab

29.novembar 2025. M. L. J.

Ministar Selaković osumnjičeni u slučaju „Generalštab“: „Imao pametnija posla“

Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju

Energetika

29.novembar 2025. Marija L. Janković

Kako to uspeva Orban: Jeftini energenti iz Rusije, izuzeće od američkih sankcija

Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?

Javni servis

29.novembar 2025. M. L. J.

Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure