Šta nam govori Izveštaj Unutrašnje kontrole MUP-a u koji je „Vreme“ imalo uvid

Izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole (SUK) Ministrastva unutrašnjih poslova, u koji je „Vreme“ imalo uvid, pokazao je da je tokom 2024. godine, sa 201 zaposlenim, sprovedeno samo 23 testa integriteta, odnosno provere imovinskog stanja policajaca koje je nesrazmerno njihovim primanjima. Od toga je 11 bilo sa negativnim, a 12 sa pozitivnim rezultatom testiranja, što je smešno obzirom da je u svakom gradu Srbije javna tajna koju imovinu imaju pripadnici policije, posebno oni višerangirani.

Кabinetu ministra podneto je pet izveštaja sa predlogom mera prema devet policajaca, što inicira pokretanje disciplinskog postupka zbog učinjene teške povrede službene dužnosti zbog negativnog rezultata testa integriteta.

U čitavoj 2023. godini sprovedena su 24 testa integriteta, od kojih 18 sa pozitivnim i šest sa negativnim rezultatom, a pokrenuti su predistražni postupci prema četiri policijska službenika, koji su još uvek u toku, dok je prema dva zaključeno da je neophodno ponoviti testiranje u cilju potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.

U prevodu – policajci se nelegalno bogate, a vrh MUP-a i pravosuđe su nemoćni ili ne žele da ih gone, dok i vrapci na grani znaju u kom gradu koji policajac uzima „reket“, ko sarađuje sa kriminalnim grupama, ko je u vezi sa dilerima droge …

Ali zato stradaju saobraćajci zbog uzimanja mita od 1.000 do 2.000 dinara i to se u izveštaju predstavlja kao uspeh.

Sve se trpa u fioku

SUK je u 2024. godini primio 957 novih prijava imovinskog stanja rukovodilaca, 1.281 prijavu promene imovinskog stanja, 68 izjašnjenja i 18 obaveštenja. Pripadnici Sektora su obavili kontrolu tačnosti prijavljenih podataka u imovinskom kartonu za 608 rukovodilaca u MUP-a, kao i za 1.351 lice sa kojima žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu. Utvrđeno je da 104 rukovodioca nisu izvršila prijavu imovinskog stanja i za njih su upućeni izveštaji o proverama radi preduzimanja mera i radnji u skladu sa Zakonom o policiji.Prošlo je skoro pola godine, a „povratno izveštavanje o preduzetim merama je u toku“, čeka se zbirni izveštaj.

U prevodu – sve je stavljeno u neku fioku.

U 2023. godini SUK je primio 67 novih prijava imovinskog stanja rukovodilaca i 1.138 prijava promene imovinskog stanja, a njegovi pripadnici obavili su kontrolu tačnosti prijavljenih podataka u imovinskom kartonu za 1.016 rukovodilaca, kao i za 2.980 lica sa kojima žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

U izveštaju se daje informacija da je „u određenom broju slučajeva utvrđeno da postoji nesaglasnost između prijavljenih podataka u prijavi imovnog stanja i podataka nadležnih državnih organa“ i da su upućeni dopisi prema 344 rukovodioca u kojima je zatraženo da se u pisanoj formi, u roku od 30 dana, izjasne na okolnosti uočene nesaglasnosti, kao i okolnosti utvrđenog činjeničnog stanja. U izjašnjenjima koja su dostavili utvrđeno je da nije bilo očigledne namere da se prikriju podaci o imovinskom stanju, kao i da postoji neažurnost u evidencijama državnih organa.

Sistematsko zataškavanje

„Test integriteta“ je svojevremeno, po uzoru na iskustva drugih policije uveo tadašnji načelnik SUK Milan Oparnica, iskusni kriminalistički policajac, ali je ubrzo „odleteo“ sa te funkcije, iako je imao besprekornu karijeru. Nekom je ta provera očigledno smetala.

SUK je prošle godine primio u rad 6.257 predmeta (pisana obraćanja, pritužbe, službene beleške, informacije i druga dokumenta) u kojima je ukazano na različita nezakonita i neprofesionalna ponašanja policajaca i drugih zaposlenih u Ministarstvu, a okončan je rad na proveri navoda iz 6.385 predmeta uključujući i predmete prenete iz prethodnog perioda. Od tog broja, SUK je uradio neposredne provere navoda iz 3.801 predmeta, dok je 2.584 prosleđeno na dalju nadležnost drugim organizacionim jedinicima.

U 2024. godini, SUK je podneo 162 krivične prijave i četiri izveštaja kao dopune krivičnih prijava protiv 202 lica, a od toga su 74,8 odsto policijski službenici i drugi zaposleni u MUP-u, dok su ostalo građani. Podneto je 149 krivičnih prijava i tri izveštaja kao dopune krivičnih prijava protiv 151 policijskog službenika i drugih zaposlenih u MUP-u, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili 222 krivična dela, a među osumnjičenim policajcima je i 10 rukovodilaca

Kada će prijave protiv rukovodilaca ugledati svetlo dana i izaći iz neke tužilačke fioke, nije teško pogoditi – nikad, a možda ni onda.

Niko ništa ne radi

Predsednik Srbija centra general u penziji Zdravko Ponoš je na sednici skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove u utorak izneo zanimljivu analizu: ako u SUK-u radi 201 lice, oni su u protekloj godini utrošili 397.980 radnih sati, što znači 13.723 sata po jednoj operativnoj informaciji, odnosno prosek podnetih krivičnih prijava po zaposlenom je ispod jedne godišnje.

Primera radi, inspektori za privredni kriminal su dužni da podnose jednu krivićnu prijavu mesečno, a inspektori za klasičan kriminal moraju da napišu krivične prijave sa najmanje sedam krivičnih dela.

Naravno, statistika MUP-a pokazuje i činjenicu da najviše stradaju obični policajci: oni opšte nadležnosti – 47 odsto, saobraćajci – 18,5 odsto i pripadnici kriminalističke policije – 11,9 odsto.

Takvi ljudi se kažnjavaju, dok njihovi šefovi grade kuće, vile, kupuju stanove na elitnim lokacijama, imanja po planinskim turističkim centrima.

Svojevremeno je bivši direktor policije Vladimir Rebić, kada je otkriveno da je sagradio kuću sa bazenom u Vrčinu, a da to nije prijavio Agenciji za suzbijanje korupcije, u gostovanju na jednoj televiziji rekao da su on i supruga kupili plac i sagradili kuću „od sopstvenih sredstava“ i kredita. Indikativno je bilo, međutim, da Rebić nije znao da odgovori ni kad je počeo da gradi kuću, ni kada je završena, niti kada se uselio.