Šta je zajedničko našim i stranim političarima u teškim krizama

Protekla noć u Francuskoj je, kako prenose svetski mediji, bila nešto tiša nego prošlih noći demonstracija koje su izbile nakon smrti tinejdžera koga je ubila policija, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Francuske. Bilo je i manje hapšenja u poređenju sa ostalim večerima, 719, sa najžešćim sukobima u gradu na jugu, Marseju. 

U subotu uveče u pariskom predgrađu ‘Haÿ-les-Roses, demonstranti su se zakucali automobilom u kuću gradonačelnika, i tom prilikom povređena je njegova žena dok je pokušavala da pobegne sa dvoje dece. 

Nada u gubitak energije

Francuski gradovi su pod opsadom demonstranata i u nemirima otkad je policija pucala i ubila Nahela M. (17) kada je odbio da stane autom na upozorenje policije u utorak, a u subotu je na njegovoj sahrani bilo jako mnogo ljudi. 

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin zahvalio se u tvitu snagama policije za njihovu „odlučnu akciju“ koja je i dovela do „mirnije noći“.

Zvaničnici se nadaju da su demonstracije došle do prekretnice – da demonstranti polako gube energiju zahvaljujući bezbednosnom udaru, kao i da zbog toga što su njihovi postupci jako nepopularni u javnosti i društvu.

Međutim, dok ne bude još mirnijih noći, niko neće ništa pretpostavljati, niti podrazumevati.

Gde Makron traži krivca?

Vratimo se par dana ranije kada je francuski predsednik Emanuel Makron apelovao na roditelje da zadrže decu kod kuće i pozvao društvene mreže da uklone „najsenzitivniji“ sadržaj koji ima veze sa nemirima. Nakon sastanka sa štabom za bezbednost u petak, šef države je rekao da je trećina uhapšenih u nemirima „mlado ili veoma mlado“. 

„Odgovornost je na roditeljima da ih zadrže kod kuće“, rekao je Makron, nije posao države da to radi.“

Osim što je naglasio da društvene mreže i platforme igraju glavnu ulogu u događajima proteklih dana, da služe kao mesta gde su se nasilnička okupljanja organizovala, rekao je i da postoji jedna forma mimikrije nasilja, koja vodi neke mlade ljude u to da izgube dodir sa stvarnošću. 

„Dobijate utisak da neki od njih imaju iskustvo na ulici kao i u video igrama koje su ih potpuno opčinile.“

Isto se čulo i u Srbiji

Nije mnogo prošlo od ubistava devetoro dece i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada su srpski političari izašli sa sličnim izjavama kada je tadašnji ministar prosvete Branko Ružić izjavio kako je jedan od okidača za ubicu bilo i prečesto igranje video igara, s čim se složio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, da li su video igre prvo i ponekad jedino objašnjenje za ubistva i nasilne proteste?!

Doktorka psihologije Mina Hagen za portal „Vremena“ kaže da se političari pre svega odmah uhvate te priče da bi sa sebe odbacili odgovornost, i da istaknu kako oni nisu krivi, ni odgovorni za takve strašne događaje. 

„Pominjanje društvenih mreža i video igara kao krivce posle tragičnih događaja je neko opšte mesto i laka meta za koju mogu da se uhvate ljudi kojima se obraćaju. Niko se ne poziva na analize ili naučne dokaze da je to zaista tako, već samo povežu ta dva elementa koja se eto, dogode u isto vreme.“

Ona dodaje da često gledanje nasilnog sadržaja sigurno nije dobro, ali da mi nemamo nikakve naučne dokaze o uzročno posledičnoj vezi kada se govori o tome. „Takođe kada kažu, „to je zbog društvenih mreža“, isto je kao da su rekli da je to zbog interneta. To jednostavno nije dokazivo i širok je pojam. Između ostalog, političari se time služe jer je teško da dobiju unazad kontra argumente, prosto im je lako da izgovaraju to.“

Bez relativizacije

Hagen napominje da ne treba na taj način relativizovati štetnost video igara jer imamo razne dokaze i istraživanja da nisu one štetne ni za mentalno zdravlje.

Ono što bi političari trebalo da kažu i urade je da preuzmu odgovornost i pokažu da hoće stvarno da reše problem, da naprave taj prvi korak i uđu u koštac sa tim problemima, jer dokle god prave distancu oni ne vide da su deo problema, ali i rešenja.