Šta je sa kampanjom opozicije i kakvu strategiju mora da primeni kako bi mobilisala glasače

Nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ na beogradskim izborima Dobrica Veselinović ocenio je za „Vreme“ da izborna kampanja Zeleno-levog fronta „nikada nije ni stala“.

„Juče smo imali protest u Sremčici povodom lošeg stanja sa linijom 511 koja traje već nekoliko godina. Prethodnih dana su naši aktivisti učestvovali na štandovima koalicije „Srbija protiv nasilja“, ali i na protestima koji se održavaju u Beogradu. Pored Sremčice, bili su veliki protesti u Bloku 63, kao i na Bežanijskoj kosi. Imaćemo ovog vikenda akciju sadnji po gradu, tako da iako vlast pokušava da prikaže da se u Beogradu lome pitanja Srbije i Kosova, očigledno je da to građani ne žele. Vlast nije rešila nijedan ozbiljan problem u glavnom gradu“, kaže Veselinović i dodaje da će i u narednom periodu fokus biti na lokalnim problemima Beograđana.

Na konstataciju da je opšti utisak da kampanja opozicije ne dopire do velikog broja građana, on odgovara da su aktivisti non-stop na terenu, kao i da je Zeleno-levi front dao nemerljiv doprinos za smenu vlasti Srpske napredne stranke.

Tanjug / Strahinja Aćimović

„Ja govorim pre svega u ime Zeleno-levog fronta. Mi smo kao organizacija dali nemerljiv doprinos da uradimo sve što je do nas da smenimo SNS. Znam da i kolege iz ostalih organizacija to isto rade. Što se tiče konkretnog kandidata za gradonačelnika na izborima, još uvek nije bilo reči o tome. U fokusu nam je popravljanje izbornih uslova“, navodi sagovornik „Vremena“.

Ponavlja stav koalicije „Srbija protiv nasilja“ da bi do izbora došlo, neophodno je uraditi reviziju biračkog spiska.

„Ako sve ostane isto, ne vidim da je mudro ponoviti sve iz početka… Pre nego što uđemo u razgovore oko konkretnih imena na listi, najvažnije je da završimo ispravljanje izbornih neregularnosti i svega onoga što je preduslov za fer i poštene izbore. U konačnici, mi iz Zeleno-levog fronta smo pokazali da nama funkcije nisu važne, prioritet nam je da dođe do smene režima“, poručuje Veselinović.

Stranka slobode i pravde

Popović: Najbitnije izboriti se za izborne uslove

Predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović ističe za „Vreme“ da je najbitnije da se sada izbore za bolje uslove glasanja.

„Najvažnije je da se primene sve preporuke ODIHR-a. Podsećam da je koalicija „Srbija protiv nasilja“ zajedno sa koalicijom NADA i ProGlasom potpisala dokument gde stoje jasni zahtevi šta je to što treba da se ispuni da bi izbori bili fer i pošteni. U suprotnom – nema izbora. Ono što mi radimo sada, a što može da se stavi pod kampanju je da konstantno razgovaramo sa građanima“, kaže Popović.

Dodaje da oni građanima sada dodatno pojašnjavaju svoje zahteve za bolje izborne uslove, preporuke ODIHR-a, kao i preporuke Evropskog parlamenta.

„ Građani moraju da slobodno glasaju i da izraze svoju volju i pored izbornog inženjeringa i krađe. Podsetiću da je opozicija u Beogradu već pobedila, dobila je više glasova, i SNS nije mogla da konstituiše vlast. To se već drugi put događa u Beogradu. Jednostavno, Beograd njih neće“, naglašava Popović.

Na pitanje šta će konkretno uraditi ukoliko vlast ne ispuni zahteve opozicije, ona odgovara: „Koalicija će doneti stav i ako dođe do toga. Ukoliko ne dođe do toga, to više nisu izbori i nema govora o njima. Međutim, ja sam sigurna da će se izborni uslovi promeniti. Ja ne znam da li je iko u Beogradu nakon 17. decembra mogao da poveruje da će dva meseca nakon toga raspravljati u Evropskom parlamentu o krađi na izborima u Srbiji. Da će izaći Rezolucija Evropskog parlamenta i da ćemo biti na pragu dolaska komisije koja će ispitivati šta se sve dogodilo. Dakle, ja sam ubeđena da ćemo se izboriti za uslove, da će građani izaći na njih i da ćemo pobediti“.

Tanjug

Klačar: Birači umorni, opozicija u formalnom smislu nema kampanju

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ocenjuje za „Vreme“ da možemo primetiti dva trenda, da je vlast podigla kampanju za beogradske izbore na nacionalni nivo i da u ovoj fazi SNS insistira na ličnom kontaktu, odnosno „door to door“ kampanji.

„Vlast i opozicija će u ovoj kampanji morati da budu malo drugačiji nego što su bili u decembru, jer su birači, i vlasti i opozicije – umorni. Nisam siguran kako će glasači da reaguju na neku uobičajenu kampanju  koja bi trebala da uključi spotove, štandove i neke vrste tribina. Mislim da će i vlast i opozicija morati da budu malo kreativniji“, upozorava Klačar.

On objašnjava da će glavni cilja strankama biti kako da podignu iz apatije sopstvene birače.

„Što se tiče opozicije, ona u formalnom smislu nema nikakvu kampanju. Ne vide se obrisi nekih poruka, ne vide se ozbiljnije aktivnosti. I to je perspektiva prosečnog birača. Nesporno je da oni imaju određene aktivnosti, ali mi se čini da to još uvek nije upakovano u formu kampanje. Nisu poenta štandovi, već da se vide obrisi nekakve vrste vizuelnog identiteta ali i specifičnih poruka“, predočava Klačar.

Konstatuje da će opoziciji glavna poruka biti nepravilnost na prošlim izborima i da će svoju kampanju da konstruktuiraju na navodima o izbornoj krađi i zloupotrebama koje su bile u decembru.

„Opozicija će svoje birače pokušati da motiviše na toj temi. U ovom trenutku ne vidim nijednu drugu koja je kandidovana od strane opozicije. A kako vreme bude proticalo, verujem da će oni, kao i vlast, morati da nađu odgovor na apatiju birača koja postoji. Procena je da veliki broj birača u ovom momentu nije mnogo zainteresovan za izbore“, podvlači Klačar.

Procenjuje da će se kampanja pojačati krajem aprila, kao i da će se stvoriti referendumska atmosfera sa obe strane.

„Ona neće biti podsticajna za neke druge strane u opoziciji, kao i za one stranke koje su bliske vladajućoj koaliciji. Iskustvo nas uči da kada u Srbiji imamo dve dominantne liste, koje imaju veliku popularnost, prostor za druge aktere biće veoma mali. Ljudi se opredeljuju strateški. Dakle, kada god imamo neke opcije koje su bliske ili slične, ljudi biraju opciju koja može da napravi bolji rezultat“, kaže Klačar.

On je poručio da kampanje koje stranke prave moraju da budu mobilišuće, jer „više nije pitanje da li će ljudi glasati, već da li će kampanje u dovoljnoj meri aktivirati birače“.

„Najvažnije pitanje je da li će birače uopšte uspeti da izvedu na birališta. Zbog toga kampanje moraju biti kao jedna ozbiljna akcija. Identifikacija birača prema političkim strankama je čvrsta, neće ljudi koji su glasali za SNS sada glasati za koaliciju Srbija protiv nasilja i obrnuto. Dakle, ponoviću ono što mi se čini da je ključ svega – koja će biti vrsta kampanje i da li će partije biti sposobne da mobilišu birače“, zaključuje Klačar.