Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Posle višemesečnih studentskih protesta, koje su brojni građani podržali, krajem juna pojavio se novi oblik bunta širom Srbije.
Na delu je blokada ulica, kao jedan od vidova građanske neposlušnosti.
Građani blokiraju ulice, policija ih rasteruje i tako u krug, po metodu – ko će duže izdržati.
To je građanska neposlušnost – delo koje predstavlja kršenje zakona, ali ima za cilj upravo promene zakona i vlasti.
Šta je građanska neposlušnost?
Građanska neposlušnost se definiše kao javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Glavna karakteristika građanske neposlušnosti je da je to nenasilan akt, koji ne sme da dovede do svesnog povređivanja ili veće materijalne štete.
Advokat Marko Pantić pojašnjava za „Vreme” da građanska neposlušnost pravno gledano ne postoji.
„To je opravdan način borbe, ali svako ko u njemu učestvuje, treba da bude svestan posledica. Svako ko se time bavi, treba da bude svestan da čini nepravnu radnju za koju može da odgovara”, dodaje Pantić.
No, građanska neposlušnost upravo na to i cilja – snimci hapšenja, odvođenja mirnih građana obično bude solidarnost.
Sa druge strane, to što može da se odgovara, ne znači da su opravdana batinanja mirnih građana, zaletanje na njih policijskim maricama i izmaštane optužbe za rušenje države, što se sve dešava prethodnih dana.
Podvrgavajući se kazni, građanska neposlušnost se nada da će postaviti moralni primer koji će isprovocirati većinu ili vladu da sprovede značajne političke, društvene ili ekonomske promene, definiše enciklopedija Britanika.
Građanska neposlušnost ima različite oblike, a među njih se svrstavaju demonstracije bez dozvole, neprijavljeni marševi, šetnje i mitinzi, blokade saobraćajnica…
U oblike građanske neposlušnosti mogu se uvrstiti i blokade kulturnih ustanova i fakulteta prethodnih meseci.
Koja su prava policije kod građanske neposlušnosti?
U nedelju i ponedeljak, policija je više puta reagovala kako bi rasterala blokade.
Po Zakonu o policiji, ovlašćenja policije su jako široka, a policija ima pravo da rastera ovakav vid blokada, objašnjava Pantić.
„Naravno, reakcije policije ograđene su javnim interesom i načelom da se ne preduzima teže sredstvo prinude ako može lakše. Pre svega, policija treba da upotrebi usmeno upozorenje. Ako okupljeni na to ne reaguju, sledeće je fizička upotreba sile. Ukoliko se suprotstavite njihovoj fizičkoj upotrebi sile, činite krivično delo – ometanje službenog lica u vršenju službe i onda ste u većem problemu”, dodaje Pantić.
Kako pojašnjava, policija ne bi trebalo da preduzima teža sredstva prinude ukoliko situacija može da reši lakšim.
„Ne treba da razbija blokadu automobilima ili hamerima, ako može da pozove ljude i kaže da sklone blokadu”, objašnjava Pantić.
Studenti u blokadi su upravo to preporučili građanima – čim vide policiju, da se sklone, pa vrate kasnije.
Šta ako ne želim da se legitimišem?
Ukoliko se nađete na ulici i policija vas legitimiše, imate obavezu da im pokažete dokument, u suprotnom, policija može da vas privede u stanicu kako bi utvrdila identitet, pojašnjava sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, kazna za nelegitimisanje ne postoji, ali policija uvek može da doda neko krivično delo – ako odbijate saradnju, stojite na kolovozu umesto na trotoaru.
„Građani treba da budu svesni da mogu da padnu pod represiju državnog aparata, ali ne treba da budu očajni zbog toga, jer su svesni šta rade. U telefonu treba da imaj broj advokata ili još bolje, da ga znaju napamet, i da daju instrukcije bližnjima da kontaktiraju advokata ukoliko budu privedeni”, zaključuje Pantić.
Građanska neposlušnost u novijoj istoriji Srbije
Građanima Srbije ovakav oblik bunta nije novost.
Do pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine dovela je upravo građanska neposlušnost simbolizovana kroz pokret Otpor, koji je imao veliku ulogu u mobilizaciji javnosti i padu režima.
Studentski protesti 1996. i 1997, zbog krađe lokalnih izbora, takođe su građanska neposlušnost s kojom se suočavao režim Slobodana Miloševića.
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, i veterani optužili su ljude iz Pionirskog parka za nerede. Vučić, MUP i BIA tvrde drugačije. Ćacilend je krcat, štiti ga policija
U mnogim gradovima Srbije večeras su se okupili građani kako bi dali podršku Dijani Hrki, majki mladića koji je jedan od 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu
Najstarija poslastičartnica "Pelivan", reagovala je na izjavu Dragana J. Vučićevića da je Dijana Hrka došla na štrajk glađu iz njihove poslalstičarnice. "Dijana Hrka je uvek dobrodošla u naš lokal, ima našu podršku", poručili su
U trenutku odavanja pošte u 12 časova u Novom Sadu bilo je prisutno oko 110.000 ljudi, podaci su Arhiva javnih skupova. Prema MUP-u, bilo ih je 39.000
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
