Sjedinjene Američke Države razmatraju izveštaje o srpskim kompanijama koje, nasuprot sankcijama, Rusiji izvoze robu koja se može koristiti u vojnoj industriji, navide iz Stejt departmenta za Glasa Amerike. Takođe, i Evropska unija prati dešavanja i poručuje da „Srbija treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija“.
“Ponovo pozivamo Srbiju da se pridruži međunarodnim sankcijama kako bi Rusija odgovarala za zločine i kršenja koje je počinila u Ukrajini”, ukazao je Stejt department.
Istaknuto je da Amerika neće prekinuti sa sankcionisanjem saradnika Rusije.
“Sjedinjene Države su preduzele i nastaviće sa preduzimanjem koordinisanih poteza protiv onih koji pomažu Kremlju – zaobilazeći sankcije i mere kontrole izvoza. Sjedinjene Države, njihovi saveznici i partneri, ujedinjeni su u podršci Ukrajini koja se suočava sa neopravdanim ruskim ratom – uključujući i jače napore usmerene protiv izbegavanja sankcija”, precizirano je u u odgovoru.
Kako navodi Glas Amerije, pitanja na koja je, međutim, odgovor izostao bila su kako se takvoj praksi može stati na put – i da li će protiv srpskih kompanija ili, pak same Srbije, biti primenjene neke konkretne mere ukoliko se nastavi izvoz spornih dobara i roba Ruskoj Federaciji.
Prema nedavno objavljenom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene. Nalaze se na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje – upotrebljeno pri invaziji na Ukrajinu.
Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.
Izvoz se, kako u istraživanju navodi Radio Slobodna Evropa (RSE), obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022.
Analizirane pošiljke obuhvataju elektroniku i drugu opremu koju su Sjedinjene Države i EU, u svojoj kaznenoj politici, kategorisale kao prioritetne zbog njihove upotrebe za rusko naoružanje raspoređeno u Ukrajini.
Srbija, iako kandidatkinja za članstvo i država koja deset godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji – još se nije usaglasila sa kaznenom politikom prema Rusiji, na šta je zapadni partneri učestalo podsećaju.
Na tom tragu je i odgovor Evropske unije Glasu Amerike, povodom izvoza dobara i roba Rusiji, koja se nalaze na crnoj listi SAD i EU.
“Srbija treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija. Iako ne komentarišemo konkretne slučajeve, pomno pratimo sva dešavanja. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju o napretku na putu proširenja – Srbija bi hitno trebalo da poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući i primenu restriktivnih mera”, navedeno je u odgovoru portparola Petera Stana Glasu Amerike.
Takođe, Stano je podsetio i na boravak Dejvida O’ Salivena – specijalnog izaslanika Evropske unije za primenu sankcija, tokom maja u Beogradu.
“Nakon posete specijalnog izaslanika Evropske unije, srpski carinski organi su preduzeli konkretne korake u vezi sa pitanjima koja je izaslanik pokrenuo. To obuhvata i konkretne akcije za jačanje izvozne kontrole. U toku je bliska saradnja i razmena informacija između vlasti EU i Srbije na tehničkom nivou”, rekao je Stano za Glas Amerike.
Dejvid O’ Saliven je krajem oktobra Srbiju i Tursku označio državama koje su, kako je rekao, najviše razočarale zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
