Foto: Tanjug/ Sava Radovanović
Prema nedavno objavljenom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene, odnosno koja se mogu koristiti i u vojnoj industriji
Sjedinjene Američke Države razmatraju izveštaje o srpskim kompanijama koje, nasuprot sankcijama, Rusiji izvoze robu koja se može koristiti u vojnoj industriji, navide iz Stejt departmenta za Glasa Amerike. Takođe, i Evropska unija prati dešavanja i poručuje da „Srbija treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija“.
“Ponovo pozivamo Srbiju da se pridruži međunarodnim sankcijama kako bi Rusija odgovarala za zločine i kršenja koje je počinila u Ukrajini”, ukazao je Stejt department.
Istaknuto je da Amerika neće prekinuti sa sankcionisanjem saradnika Rusije.
“Sjedinjene Države su preduzele i nastaviće sa preduzimanjem koordinisanih poteza protiv onih koji pomažu Kremlju – zaobilazeći sankcije i mere kontrole izvoza. Sjedinjene Države, njihovi saveznici i partneri, ujedinjeni su u podršci Ukrajini koja se suočava sa neopravdanim ruskim ratom – uključujući i jače napore usmerene protiv izbegavanja sankcija”, precizirano je u u odgovoru.
Kako navodi Glas Amerije, pitanja na koja je, međutim, odgovor izostao bila su kako se takvoj praksi može stati na put – i da li će protiv srpskih kompanija ili, pak same Srbije, biti primenjene neke konkretne mere ukoliko se nastavi izvoz spornih dobara i roba Ruskoj Federaciji.
Prema nedavno objavljenom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene. Nalaze se na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje – upotrebljeno pri invaziji na Ukrajinu.
Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.
Izvoz se, kako u istraživanju navodi Radio Slobodna Evropa (RSE), obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022.
Analizirane pošiljke obuhvataju elektroniku i drugu opremu koju su Sjedinjene Države i EU, u svojoj kaznenoj politici, kategorisale kao prioritetne zbog njihove upotrebe za rusko naoružanje raspoređeno u Ukrajini.
Srbija, iako kandidatkinja za članstvo i država koja deset godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji – još se nije usaglasila sa kaznenom politikom prema Rusiji, na šta je zapadni partneri učestalo podsećaju.
Na tom tragu je i odgovor Evropske unije Glasu Amerike, povodom izvoza dobara i roba Rusiji, koja se nalaze na crnoj listi SAD i EU.
“Srbija treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija. Iako ne komentarišemo konkretne slučajeve, pomno pratimo sva dešavanja. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju o napretku na putu proširenja – Srbija bi hitno trebalo da poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući i primenu restriktivnih mera”, navedeno je u odgovoru portparola Petera Stana Glasu Amerike.
Takođe, Stano je podsetio i na boravak Dejvida O’ Salivena – specijalnog izaslanika Evropske unije za primenu sankcija, tokom maja u Beogradu.
“Nakon posete specijalnog izaslanika Evropske unije, srpski carinski organi su preduzeli konkretne korake u vezi sa pitanjima koja je izaslanik pokrenuo. To obuhvata i konkretne akcije za jačanje izvozne kontrole. U toku je bliska saradnja i razmena informacija između vlasti EU i Srbije na tehničkom nivou”, rekao je Stano za Glas Amerike.
Dejvid O’ Saliven je krajem oktobra Srbiju i Tursku označio državama koje su, kako je rekao, najviše razočarale zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
