Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. april, je državni praznik. Posvećen je sećanju na Srbe, Rome i Jevreje koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
Taj datum je izabran zato što su u noći između 21. i 22. aprila 1945. godine dve grupe sa više od 1000 logoraša pokušale da se spasu iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Uspelo je njih 91.
Tim povodom, od ponedeljka će u Muzeju žrtava genocida u Beogradu biti dostupan originalni spisak 5800 srpske dece koje je iz ustaških logora spasila Diana Budisavljević. humanitarka austrijskog porekla, udata za lekara srpske nacionalnosti u Zagrebu, spasila je oko 12.000 dece iz ustaških logora. O deci je vodila kartoteku nadajući se da će jednog dana biti vraćena svojim pravim roditeljima. Kartoteka joj je oduzeta 1945. godine po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske.
Spisak je nastao u Zavodu za gluhonijemu djecu u Zagrebu u drugoj polovini 1942. godine posle Bitke na Kozari. Sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja,mesto i datum rođenja, mesto logora iz kojeg su spasena, kao i identitet hrvatskih usvojilaca.
Spisak je prvorazredni istorijski izvor do sada nepoznat javnosti, za koji se smatralo da je nestao. Muzej žrtava genocida ga je dobio prošle godine. Jedino što se zna je da se za njim dugo tragalo, i da je došao u Srbiju zahvaljujući državnim organima.
Muzej može da pomogne svima sa tog spiska ili njihovim potomcima da saznaju identitet. Nakon što je Muzej juče javnosti predstavio spisak, javio se veliki broj građana imejlom i preko Fejsbuk stranice.
„Poruke su emotivne i dirljive. To su deca i unuci onih za koje se smatra da su preživeli i nalaze se na spisku. Elektronski ćemo odgovarati na zahteve sugrađana“, rekao je jutros RTS-u Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava grenocida.
„Mi sada prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u dubokoj starosti i koja još tragaju za svojim identitetom, kao i njihovim potomcima, možemo da ponudimo podatak koji je njihov stvarni identitet“, rekao je Ristić.
Građa koja je prošle godine pribavljena više nego u prethodnih 30 godina od osnivanja Muzeja, biće korišćena i za izlaganje i za istraživanje. U pitanju je više hiljada artefakata.
S.Ć./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
