Večeras u 19 časova kreće Spasovdanska litija. Uz patrijarha Porfirija predvodiće je i ruka i žezlo Svetog Save, saopštio je SPC, ne bi li blagosiljala i pomirila posvađani srpski rod
Mošti Svetog Save, odnosno ruka svetitelja iz Mileševe, stigle su sredu u Vaznesenjski hram u Beogradu i danas (četvrtak, 29. maj) će biti deo Spasovdanske litije koju će predvoditi patrijarh srpski Porfirije.
To jest, kako stoji u saopštenju Srpske pravoslavne crkve: ovogodišnji krsni hod, koji još od 1862. godine prolazi ulicama srpske prestonice, predvodiće ruka i žezlo Svetog Save, „zajedno sa njegovim naslednikom, patrijarhom Porfirijem“.
Na sam praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u četvrtak, 29. maja, sa početkom u 9 časova, patrijarh Porfirije će predvoditi Liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi pokraj Svetiteljevih moštiju i uz sasluženje više arhijereja i sveštenstva.
Patrijarh će zatim u 12 časova, u Skupštini grada Beograda obaviti čin blagosiljanja slavskih darova.
Ruta Spasovdanske litije
Spasovdanska litija kretaće se od raskrsnice ulica kneza Miloša i Kralja Milana do Svetosavskog hrama na Vračaru.
U litiji će pored predstojatelja Srpske Crkve, episkopa, sveštenstva, monaštva i velikog broja bogoljubivih duša, učestvovati i predstavnici republičkih i gradskih vlasti, pripadnici Vojske Srbije, Žandarmerije, orkestra policije, članovi pevačkih i folklornih društava, đaci i studenti.
Mošti Svetog Save biće izložene u njegovom hramu na Vračaru na poklonjenje i celivanje vernicima i narednih dana uz svakodnevna bogosluženja.
Predanje o ruci Svetog Save
Dugo se nije znalo da postoje mošti Svetog Save koje su preživele 1594. godinu, kada su Turci na Vračaru spalili telo svetitelja, a prema predanju, mošti su sačuvali monasi koji su levu ruku Svetog Save odvojili od tela i sakrili, prenosi RTS.
Tokom više od 400 godina skrivanja, mošti svetitelja su menjala mesta, a od 2007. godine su u manastiru Mileševa.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vukašinović za RTS kaže da nije slučajno da je baš ruka preživela, jer „ruka kod svetitelja služi samo dobrome“.
„Rukom se mirimo kad se rukujemo, rukom grlimo one koje volimo. Rukom dobronamerno pokazujemo put onima koji su se izgubili – trenutno ili stalno“, rekao je sveštenik.
Namera je, objašnjava, da Sveti Sava rukom pomiri, zagrli i pokaže put srpskom društvu. Na ruci, kaže se, nedostaje mali prst koji se čuva u Bugarskoj, u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice.
Izvor: FoNet/RTS/Danas
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
