Foto: AP Photo/Visar Kryeziu
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Balkansku turneju kancelar Nemačke Olaf Šolc počeo je u Prištini.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kosovskim kolegom Aljbinom Kurtijem Šolc je rekao da „dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu da budu deo EU“ i pozvao obe – Srbiju i Kosovo – da budu pragmatične, da postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa koji na kraju mora da razreši i pitanje priznanja, prenosi RTK.
A onda je ponovio sve dobro poznate fraze: za Kosovo je važno da se dijalog sa Srbijom uz posredovanje EU pomeri sa mrtve tačke; Kosovo i Srbija kroz sveobuhvatan sporazum treba da dođu do političkih rešenja; dijalog je put koji Kosovu ortvara evropsku perspektivu; politički sporazum između dve zemlje je važan zbog perspektive mladih ljudi na Kosovu…
Rekao je Šolc i da Kosovo ima realnu šansu za članstvo u EU, ali da to može da potraje, pa je, pogleda uperenog u Beograd, rekao da države koje žele da budu članice EU moraju da poštuju oderđena pravila, a tu su i sankcije Rusiji.
I dalje: treba odobriti liberalizaciju viznog režima za građane Kosova, koje je za to ispunilo sve uslove, a Kosovo je i pouzdan partner (Nemačke, EU i NATO-a) i to je dokazalo odgovorom na rusku agresiju u Ukrajini kada je stalo na „našu stranu i stranu međunarodne zajednice“, iz čega proizilazi da Srbija nije pouzdan partner jer to nije učinila.
Rekao je Šolc i da želi da oživi Berlinski proces i da je na jesen pozvao premijera Aljbina Kurtija na konferenciju u Berlin.
Kurti je, pak, ocenio da je poseta Šolca Kosovu „istorijska“, jer je on prvi nemački kancelar koji je došao u Prištinu od proglašenja nezavisnosti 2008. godine.
„Nalazimo se u ključnom trenutku za Kosovo“, rekao je Kurti i najavio da će Kosovo do kraja godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a da je članstvo Kosova u Partnerstvu za mir „hitno“ – dok ne postane član NATO-a – te da je prisustvo NATO-a na Kosovu neophodno, imajući u vidu veze Srbije i Rusije i opsanost koja preti sa te strane.
Kurti je rekao da je Kosovo „kreativno“ u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Beogradom, za stagnaciju u pregovorima je optužio Srbiju koja, kako tvrdi, „nastavlja da blokira rešenja“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Milomir Jaćimović i njegov sin već treći da štrajkuju glađu u Novom Sadu nakon što su im vlasti oduzele autobuse, ugrožavajući njihovu egzistenciju, dok im građani pružaju podršku ispred Banovine
Nakon drugog kruga lokalnih izbora održanih u 18 opština, glasovi se i dalje prebrojavaju. Srpska lista imaće gradonačelnike u svih deset srpskih opština, dok se Samoopredeljenje i dalje bori za Južnu Mitrovicu i Prištinu
Penzionisani američki diplomata Kristofer Hil je na suđenju Hašimu Tačiju u Hagu rekao da on nije bio komandant Oslobodilačke vojske Kosova
Skupština Srbije izabrala je u sredu osam od devet novih članova Saveta REM-a. Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da ni od novog Saveta REM-a neće biti ništa, jer je vlast oskrnavila proces i nije se držala dogovora sa međunarodnim institucijama
Dijana Hrka nastavlja štrajk glađu. „Ovo može biti kobno po mene, ali ako bude kobno po mene, možda će po vas biti dobro”, rekla je tihim glasom majka Stefana koji je stradao pod nadsteršnicom
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
