Foto: Hosny Salah/Pixabay
Broj ubistava novinara širom sveta je povećan za 50 odsto. Prošle godine ubijeno je 67 novinara, kamermana, fotoreportera, stringera. Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara
Broj ubistava novinara širom sveta povećan je za 50 odsto u 2022. godini u odnosu na prethodnu godinu kada je ubijeno 67 medijskih radnika, što je najveći broj od 2018, saopštio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ), a preneo Radio Slobodna Evropa.
Prema izveštaju Komiteta, više od polovine ubistava, 35 od 67, dogodilo se u samo tri zemlje: Ukrajini, Meksiku i Haitiju. Novinari u te tri zemlje kažu da zbog povećana opasnosti rade pod velikim stresom.
U ratom razorenoj Ukrajini prošle godine je ubijeno 15 novinara, naveo je CPJ, „tamo članovi medija često budu povređeni u granatiranju tokom izveštavanja o sukobu, a neki navode da su bili meta ruskih snaga“.
Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara – prosek od 80 godišnje – pokazala je uporedna analiza Reportera bez granica (RSF) objavljena na kraju 2022. godine.
Irak i Sirija su bile najopasnije za novinare. U tim zemljama je u proteklih 20 godina ubijeno 578 novinara, više od trećine od ukupnog broja u svietu, navodi RSF.
Slede Meksiko (125 ubijenih novinara), Filipini (107), Pakistan (93), Avganistan (81) i Somalija (78).
Najmračnije godine“ bile su 2012. i 2013, „uglavnom zbog rata u Siriji“. Tokom 2012. godine ubijena su 144 novinara, a godinu kasnije 142.
Novinari su u najvećoj opasnosti u područjima gdje se vode oružani sukobi. Međutim, kako navode Reporteri bez granica, „zemlje gde zvanično nema rata nisu neophodno bezbedne za novinare i neke od njih su pri vrhu spiska onih gde je bilo ubistava“. Čak je više novinara ubijeno u mirnodopskim nego u ratnim zonama tokom protekle dve decenije, u većini slučajeva zato što su istraživali organizovani kriminal i korupciju.
M.N./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Protest zakazan za 5. novembar biće održan uprkos ostavci Gorana Vesića, navela je u saopštenju novosadska opozicija. Oni zahtevaju i ostavke gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i premijera Miloša Vučevića, kao i hapšenja odgovornih za nesreću u Novom Sadu
Lider niške opozicije dr Dragan Milić saopštio je da nije izabran za redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Nišu
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra zvanično podneti ostavku zbog nesreće u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice poginulo 14 osoba, a tri su teško povređene.
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile. Brojne pruge, deonice puta Miloš Veliki i obilaznica oko Čačka, takođe su njihovo delo, piše RSE
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Novinar Milan Pantić ubijen je pre 21 godinu. Niko za ovaj zločin nije odgovarao, a kako se čini neće skoro. Pantića je ubila prejaka reč, a Srbija i dalje nema snage, ali ni volje da pronađe odgovorne
Likvidacija Jana Kucijaka i njegove verenice izazvala je pravu pometnju. Javni tužilac najavio je paklenu istragu
Nova studija Međunarodnog instituta za bezbednost medija otkriva da novinare ubijaju više nego ikada, a zemlje bivše Jugoslavije svrstane su na osmo najopasnije područje na svetu
Apelacioni sud u Beogradu u ponedeljak, 5. decembra otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Presuda će biti doneta do kraja nedelje
Anastasijevići su tih dana, pred pokušaj ubistva, primili izvestan broj pretećih telefonskih poruka, a redakcija "Vremena" sumnjive telefonske pozive od lica koja su se raspitivala za Dejana Anastasijevića i njegove porodične i druge prilike. Odgovore nisu dobili, ali su ti pozivi upamćeni. Prva logična pretpostavka bila je da se ti telefonski razgovori povežu sa gostovanjem Dejana Anastasijevića na radiju, dan-dva ranije, kada je komentarisao prvostepenu presudu grupi Škorpioni
