Foto: Hosny Salah/Pixabay
Broj ubistava novinara širom sveta je povećan za 50 odsto. Prošle godine ubijeno je 67 novinara, kamermana, fotoreportera, stringera. Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara
Broj ubistava novinara širom sveta povećan je za 50 odsto u 2022. godini u odnosu na prethodnu godinu kada je ubijeno 67 medijskih radnika, što je najveći broj od 2018, saopštio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ), a preneo Radio Slobodna Evropa.
Prema izveštaju Komiteta, više od polovine ubistava, 35 od 67, dogodilo se u samo tri zemlje: Ukrajini, Meksiku i Haitiju. Novinari u te tri zemlje kažu da zbog povećana opasnosti rade pod velikim stresom.
U ratom razorenoj Ukrajini prošle godine je ubijeno 15 novinara, naveo je CPJ, „tamo članovi medija često budu povređeni u granatiranju tokom izveštavanja o sukobu, a neki navode da su bili meta ruskih snaga“.
Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara – prosek od 80 godišnje – pokazala je uporedna analiza Reportera bez granica (RSF) objavljena na kraju 2022. godine.
Irak i Sirija su bile najopasnije za novinare. U tim zemljama je u proteklih 20 godina ubijeno 578 novinara, više od trećine od ukupnog broja u svietu, navodi RSF.
Slede Meksiko (125 ubijenih novinara), Filipini (107), Pakistan (93), Avganistan (81) i Somalija (78).
Najmračnije godine“ bile su 2012. i 2013, „uglavnom zbog rata u Siriji“. Tokom 2012. godine ubijena su 144 novinara, a godinu kasnije 142.
Novinari su u najvećoj opasnosti u područjima gdje se vode oružani sukobi. Međutim, kako navode Reporteri bez granica, „zemlje gde zvanično nema rata nisu neophodno bezbedne za novinare i neke od njih su pri vrhu spiska onih gde je bilo ubistava“. Čak je više novinara ubijeno u mirnodopskim nego u ratnim zonama tokom protekle dve decenije, u većini slučajeva zato što su istraživali organizovani kriminal i korupciju.
M.N./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Novinar Milan Pantić ubijen je pre 21 godinu. Niko za ovaj zločin nije odgovarao, a kako se čini neće skoro. Pantića je ubila prejaka reč, a Srbija i dalje nema snage, ali ni volje da pronađe odgovorne
Likvidacija Jana Kucijaka i njegove verenice izazvala je pravu pometnju. Javni tužilac najavio je paklenu istragu
Nova studija Međunarodnog instituta za bezbednost medija otkriva da novinare ubijaju više nego ikada, a zemlje bivše Jugoslavije svrstane su na osmo najopasnije područje na svetu
Apelacioni sud u Beogradu u ponedeljak, 5. decembra otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Presuda će biti doneta do kraja nedelje
Anastasijevići su tih dana, pred pokušaj ubistva, primili izvestan broj pretećih telefonskih poruka, a redakcija "Vremena" sumnjive telefonske pozive od lica koja su se raspitivala za Dejana Anastasijevića i njegove porodične i druge prilike. Odgovore nisu dobili, ali su ti pozivi upamćeni. Prva logična pretpostavka bila je da se ti telefonski razgovori povežu sa gostovanjem Dejana Anastasijevića na radiju, dan-dva ranije, kada je komentarisao prvostepenu presudu grupi Škorpioni
