Srbska akcija 2
Da bi se razumelo kako razmišljaju moderni srpski neofašisti, najbolje je posetiti neki njihov skup. Koliko god to neprijatno iskustvo bilo, pruža uvid u ovu pojavu koja tinja u modernom društvu i hrani se na fašističkoj mitologiji. Iako više nisu u tolikoj meri prisutni u javnosti, oni nisu nestali. Nalaze se tu, među nama
U Politovoj ulici, odmah iznad Južnog Bulevara, u broju 12 nalazi se Klub 451 u kome se okupljaju članovi srpske Zentrope. U subotu 6. avgusta tu je održana promocija šestog izdanja časopisa “Zentromag”. Roletne spuštene, na zidovima simboli zentropizma, “otvorena knjiga u plamenu” i nordijska runa “Tir”, a oko njih krug sa brojevima 451 koji simbolizuju temperaturu merenu u Farenhajtima na kojoj gori papir.
Objašnjavajući da sebe zovu “tvrđava slobode”, može se zaključiti da je knjiga uništena u plamenu po njima simbol cenzure nad “istinskim” srpskim nacionalistima, što su i naglasili više puta. Simbol Tir je masovno korišćen u nacističkoj Nemačkoj, a kasnije i među neonacistima – simbolizuje ratnika.
Na posetiocima su se mogla videti obeležja od ruskog slova “Z” preko lika Dimitrija Ljotića i raznih varijanti keltskog krsta, do kukastih krsteva. Cena časopisa je 400 dinara.
Poduži uvodni govor održao je član Zentrope Marko Gajinović. Bio je prisutan i jedan član neke od inostranih Zentropa – najverovatnije one iz Francuske.
Ovaj broj je posvećen “Srbskoj akciji”, a jedan od njenih hijerarhijski visoko pozicioniranih članova, Bojan Mandić, održao je kratak govor. Za sebe kažu da su “rodoljubivi, nacionalistički, svetosavski” pokret, kao i naslednici ideja “Zbora”, međuratnog fašističkog pokreta Dimitrija Ljotića.
U središnjem delu časopisa oslikan je grb “Srbske akcije”, u sredini stari znak hrišćanstva, a oko njega splet klasa i zupčanika, što po njima simbolizuje nacionalističko-socijalnu sintezu.
Kada je Mandić ostao bez adekvatnih reči, u razgovor se uključio “ideolog” Akcije Marko Dimitrijević koji je slušaocima objasnio domene njihove ideološke borbe.
Dvojica prisutnih nosila su neonacističke oznake, a jedan od njih je u tom duhu postavio pitanje: da li “Srbska akcija” u svoje redove prima “rodnogrdne”. Odgovor je bio odrečan, a dotični ga je pozdravio blagim odobravanjem.
Među liderima tribine sedeo je i jedan član Carostavnika, koji je upadljivo zurio u one koji su u ćošku prostorije pokušali da isprate koliko daleko ide revizija istorije i rasplahivanje mržnje prema svemu što je drugačije od nabacanih ideja Dimitrija Ljotića.
Grb Carostavnika, iako ovog puta nije bio istaknut, čine kugla sa krstom – šar, štit i mač, koji, kako sami kažu, simbolizuju doktrinu carostavničkog, militantnog, hrišćanskog monarhizma.
Transformacija
Kako srpski nacionalizam uopšte preraste u fašizam? Postojanje ekstremnog nacionalizma jeste jedan od uslova za fašizam, ali ne i dovoljan. Odnosno, drugačije rečeno, fašizam je jedan od načina dalje artikulacije nacionalizma – u ovom konkretnom slučaju tako što se temeljne ideje srpske nacije počinju vezivati za fašističke pokrete 1930-tih godina.
Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i istraživačica ekstremne desnice Dubravka Stojanović objašnjava da su knjige Dimitrija Ljotića u kojima je izložio svoja stanovišta “antindividualizma, antievropejstva, antidemokratije, i antisemitizma” postala neka vrsta “biblije” za ovakve organizacije. Dodaje da je to kod njega “zaokruženo, vrlo pojednostavljeno i bazično”, što, kako kaže, njima i odgovara.
Upravo je to i razlog zašto je ličnost poput Ljotića, koja je uvek bila na marginama istorije, u sadašnjosti toliko značajna za ekstremnu desnicu. General Milan Nedić, kvisling i vođa marionetske vlade u okupiranom Beogradu, takođe je njihov predmet obožavanja, ali im ne pruža “konkretna” ideološka rešenja, kao vođa Zbora, iz prostog razloga što nije mnogo pisao, niti je imao konkretnu ideologiju koju je sledio.
I dok je Ljotić politički idol srpskih modernih fašista, duhovni, odnosno religijski uzor je vladika Nikolaj Velimirović – sada kananizovan u sveca. I Velimirović je dobio svoja tri minuta na tribini. Po njemu, tri najveće vrednosti srpskog naroda su bog, kralj i dom – što je “Carostavnik” preuzeo.
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Miloš Perović, slaže se da se “srpski nacionalizam transformiše u fašizam pod uticajem globalnog širenja ove ideologije između dva svetska rata”, odnosno da današnji fašisti svoje utemeljenje traže upravo na pomenutim događajima.
Šta to nudi Ljotić nudi
“Srbska akcija”, Zentropa, Carostavnik, i ostali derivati koji su trenutno manje više neaktivni, prepoznaju u Ljotiću mesijansku ulogu, sa kojom se oni poistovećuju i koju su prilagodili svom vremenu. Ekstremna religioznost, kolektivitet koji proždire svaku individualnost, evropejstvo koje za njih oslikava nestanak nacionalne države i LGBT populacija, kao i sveprisutna mržnja prema judaizmu, plus, naravno, neizostavna pomisao na veliku Srbiju – glavne su tačke njihovih današnjih ideologija.
Kao što je jedan od “moderatora” zaključio, “srbska sabornost” umesto demokratije, i “revolucija duha koja treba da vodi revoluciji nacije”.
Tekst je nastao u sklopu projekta “Radikalo-desni ekstremizam” Balkanske istraživačke reporterske mreže (BIRN)
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
