Foto: AP Photo/Manu Fernandez
„Od 'nemogućih dečaka' s početka karijere, Stonsi su postali miljenici današnjeg svetskog političkog, ekonomskog i umetničkog džet-seta. To je i logičan završetak puta koji su sami krčili, puta na kome im je malo toga bilo poklonjeno. Dokle god su Stonsi tu, postoji potvrda da je rokenrol živ. A još je uvek ogroman broj onih kojima to puno znači“. Ovo je pre 20 godina u "Vremenu" napisao Momčilo Rajin - povodom 40 godina postojanja benda koji još uvek neumorno praši
The Rolling Stones su nastupom u Madridu počeli turneju prigodnog naziva Sixty, kojom slave šest decenija postojanja. Na turneji će održati koncerte u 13 evropskih gradova – Minhenu, Liverpulu, Amsterdamu, Bernu, Milanu, Londonu (dva koncerta), Briselu, Beču, Lionu, Parizu, Gelzenkirhenu, a završnica će biti u Stokholmu 31. jula.
Prošla turneja benda počela je 2017. godine, ali su koncerti u Severnoj Americi odloženi zbog pandemije koronavirusa. Turneja je nastavljena krajem prošle godine i Stonsi su je završili sa milion prodatih ulaznica.
Ovo će biti prva turneja benda bez Čarlija Votsa koji je preminuo u avgustu prošle godine u 80. godini. Mik Džeger (78), Kit Ričards (78) i Roni Vud (75) su se na koncertu održanom na stadionu fudbalskog kluba Atletiko Madrid pred više od 50.000 gledalaca još jednom emotivno oprostili od svog legendarnog bubnjara. „Ovo je naša prva evropska turneja bez Čarlija, veoma nam nedostaje“, rekao je Džeger na španskom, pre nego što je odsvirao pesmu „Sad, sad, sad“; prikazani su i video snimci Votsa. Koncert u Madridu otvorili su sa Street fighting man.
Ironija i ekstaza
„Nema grupe, u skoro pedesetogodišnjem trajanju rokenrola, koja je bolje naslikala put od malih klubova do stadiona, širila vidike i granice ove muzike, koja je ubedljivije ispisala storiju o uspesima i padovima, sreći i tragediji“, pisao je Momčilo Rajin u „Vremenu“ 2002. godine pod naslovom „Ironija i ekstaza“ – povodom 40 godina postojanja „kamenja“.
„Od jula 1962. kada su počeli da nastupaju, snimaju i izdaju ploče Rolling Stonesi su na svaka dva-tri meseca isporučivali dozu emocija, bunta i energije koja je bila jasna i prijemčiva. U poređenju s ostalima, Stonsi su predstavljali grupu izbora. Bitlsi su brzo postali ne samo nacionalna već i svetska atrakcija – veseli, inteligentni, duhoviti čupavci iz Liverpula ubrzo su viđeni kao poželjni dečaci kojima bi svaka majka bez brige poverila svoju devojčicu. Stonsi su bili nešto drugo. Gotovo suprotno. Vođeni spretnim rukama svojih menadžera Brajana Epštajna i Endrjua Oldema, ove dve grupe počele su da projektuju sliku kao da se nalaze na suprotnim stranama ulice. Dok su Bitlsi morali da se kiselo smeše u svojim ispeglanim odelcima, Stonsi su se osećali komotno i relaksirano u svojim cvetnim košuljama i farmerkama. Dok su Bitlsi pevali o ljubavi i razumevanju, Stonsi su urlali o mržnji i nezadovoljstvu. Bitlsi su bili idealna grupa srednje klase ili onih koji su to tek trebali da postanu – Stonsi su uporno razbijali taj mit.
Ako je sredinom šezdesetih izgledalo da svi vole Bitlse, mogao se steći utisak da Stonse svi mrze. Žuta štampa koja se takođe u to vreme formira i zadobija široku popularnost punila je svakodnevno stupce novostima o skandalima. A Stonsi su se tu pokazali kao zlatni rudnik. Što je javnost bila oštrija prema njima, to su ih mladi više obožavali.
U početku, sledeći uzore s druge strane Atlantika, prevashodno crne puti, pomogli su, više nego iko drugi, da svet upozna bluz i ritam i bluz muziku, a zatim šireći interesovanja, doprineli popularizaciji kantri muzike. Ono što ih je večno vezalo za ritam i bluz bila je direktnost, prirodnost, seksualna ekspresivnost te muzike.
Upravo posvećenost ironiji i ekstazi učinila je Stonse najubedljivijim modernistima. Sposobnost da se govori o nemogućnosti i natera čitav stadion na igru učinila ih je jedinstvenim. Oni nikada nisu bili ozbiljni kao Dilan, nikada posvećeni kao Lenon, oni su imali večiti otklon često simplifikujući teme do uličnog nivoa. Za ulicu su bili bogovi koji su uspeli, za džet-set bili su uličari s hrpom novca. I jedni i drugi razumeli su ih i poštovali na svoj način.
Džeger i Ričards su postojano tabali svoj put nalazeći uvek novu i svežu varijaciju poznate teme. Povremeni izleti u disko teritoriju pre su bili trenuci opuštanja, trendovska koketerija no ozbiljan zaokret. Uzbudljivost muzike uvek bi natkrilila projekciju, bilo da se radilo o – nezadovoljnom, drskom butnovniku, vašarskoj ludi ili mačo seksisti.“
Ceo tekst Momčila Rajina „Ironija i ekstaza“ možete pročitati OVDE.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Portugalska investiciona grupa Alpak kapital pregovara oko kupovine N1 i drugih medija Junajted grupe, kažu izvori „Vremena“. Alpak kapital, čiji je čelnik blizak Viktoru Orbanu, drži Juronjuz i koristi ga kao „franšizu za autokrate“
Mnogi kažu da „znaju za jadac“ komentarišući Vučićeve izjave da će izbore možda raspisati ovog leta. Pojedini nisu ubeđeni da samo ispaljuje probne balone
Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu odigrali su se uz „sektašku superiornost“ studenata u blokadi, izjavila je predsednika Skupštine Ana Brnabić u „Hit tvitu“. U nekoj drugoj zemlji ovo bi bila neverovatna vest
Evropska unija razmatra mogućnost zamrzavanja oko 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji zbog zabrinutosti za stanje u pravosuđu i odnose Beograda sa Rusijom, objavio je Politico. U Briselu raste nezadovoljstvo tempom reformi i usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU
Srbija ionako kuburi sa sanitetskim vozilima, ali to nije smetalo direktorki ZC Aranđelovac da sanitetom povede kolege na glasanje za Lekarsku komoru sve do Kragujevca, pokazuje snimak do kojeg je došlo „Vreme“
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
