Foto: AP Photo/Manu Fernandez
„Od 'nemogućih dečaka' s početka karijere, Stonsi su postali miljenici današnjeg svetskog političkog, ekonomskog i umetničkog džet-seta. To je i logičan završetak puta koji su sami krčili, puta na kome im je malo toga bilo poklonjeno. Dokle god su Stonsi tu, postoji potvrda da je rokenrol živ. A još je uvek ogroman broj onih kojima to puno znači“. Ovo je pre 20 godina u "Vremenu" napisao Momčilo Rajin - povodom 40 godina postojanja benda koji još uvek neumorno praši
The Rolling Stones su nastupom u Madridu počeli turneju prigodnog naziva Sixty, kojom slave šest decenija postojanja. Na turneji će održati koncerte u 13 evropskih gradova – Minhenu, Liverpulu, Amsterdamu, Bernu, Milanu, Londonu (dva koncerta), Briselu, Beču, Lionu, Parizu, Gelzenkirhenu, a završnica će biti u Stokholmu 31. jula.
Prošla turneja benda počela je 2017. godine, ali su koncerti u Severnoj Americi odloženi zbog pandemije koronavirusa. Turneja je nastavljena krajem prošle godine i Stonsi su je završili sa milion prodatih ulaznica.
Ovo će biti prva turneja benda bez Čarlija Votsa koji je preminuo u avgustu prošle godine u 80. godini. Mik Džeger (78), Kit Ričards (78) i Roni Vud (75) su se na koncertu održanom na stadionu fudbalskog kluba Atletiko Madrid pred više od 50.000 gledalaca još jednom emotivno oprostili od svog legendarnog bubnjara. „Ovo je naša prva evropska turneja bez Čarlija, veoma nam nedostaje“, rekao je Džeger na španskom, pre nego što je odsvirao pesmu „Sad, sad, sad“; prikazani su i video snimci Votsa. Koncert u Madridu otvorili su sa Street fighting man.
Ironija i ekstaza
„Nema grupe, u skoro pedesetogodišnjem trajanju rokenrola, koja je bolje naslikala put od malih klubova do stadiona, širila vidike i granice ove muzike, koja je ubedljivije ispisala storiju o uspesima i padovima, sreći i tragediji“, pisao je Momčilo Rajin u „Vremenu“ 2002. godine pod naslovom „Ironija i ekstaza“ – povodom 40 godina postojanja „kamenja“.
„Od jula 1962. kada su počeli da nastupaju, snimaju i izdaju ploče Rolling Stonesi su na svaka dva-tri meseca isporučivali dozu emocija, bunta i energije koja je bila jasna i prijemčiva. U poređenju s ostalima, Stonsi su predstavljali grupu izbora. Bitlsi su brzo postali ne samo nacionalna već i svetska atrakcija – veseli, inteligentni, duhoviti čupavci iz Liverpula ubrzo su viđeni kao poželjni dečaci kojima bi svaka majka bez brige poverila svoju devojčicu. Stonsi su bili nešto drugo. Gotovo suprotno. Vođeni spretnim rukama svojih menadžera Brajana Epštajna i Endrjua Oldema, ove dve grupe počele su da projektuju sliku kao da se nalaze na suprotnim stranama ulice. Dok su Bitlsi morali da se kiselo smeše u svojim ispeglanim odelcima, Stonsi su se osećali komotno i relaksirano u svojim cvetnim košuljama i farmerkama. Dok su Bitlsi pevali o ljubavi i razumevanju, Stonsi su urlali o mržnji i nezadovoljstvu. Bitlsi su bili idealna grupa srednje klase ili onih koji su to tek trebali da postanu – Stonsi su uporno razbijali taj mit.
Ako je sredinom šezdesetih izgledalo da svi vole Bitlse, mogao se steći utisak da Stonse svi mrze. Žuta štampa koja se takođe u to vreme formira i zadobija široku popularnost punila je svakodnevno stupce novostima o skandalima. A Stonsi su se tu pokazali kao zlatni rudnik. Što je javnost bila oštrija prema njima, to su ih mladi više obožavali.
U početku, sledeći uzore s druge strane Atlantika, prevashodno crne puti, pomogli su, više nego iko drugi, da svet upozna bluz i ritam i bluz muziku, a zatim šireći interesovanja, doprineli popularizaciji kantri muzike. Ono što ih je večno vezalo za ritam i bluz bila je direktnost, prirodnost, seksualna ekspresivnost te muzike.
Upravo posvećenost ironiji i ekstazi učinila je Stonse najubedljivijim modernistima. Sposobnost da se govori o nemogućnosti i natera čitav stadion na igru učinila ih je jedinstvenim. Oni nikada nisu bili ozbiljni kao Dilan, nikada posvećeni kao Lenon, oni su imali večiti otklon često simplifikujući teme do uličnog nivoa. Za ulicu su bili bogovi koji su uspeli, za džet-set bili su uličari s hrpom novca. I jedni i drugi razumeli su ih i poštovali na svoj način.
Džeger i Ričards su postojano tabali svoj put nalazeći uvek novu i svežu varijaciju poznate teme. Povremeni izleti u disko teritoriju pre su bili trenuci opuštanja, trendovska koketerija no ozbiljan zaokret. Uzbudljivost muzike uvek bi natkrilila projekciju, bilo da se radilo o – nezadovoljnom, drskom butnovniku, vašarskoj ludi ili mačo seksisti.“
Ceo tekst Momčila Rajina „Ironija i ekstaza“ možete pročitati OVDE.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje. Na njoj je najmanje bilo reči o slučaju zbog kog je sazvana, a više je predstavljala predstavu za javnost, nastavak diskreditacije univerziteta i materijal za „Informer”, kaže Đorđe Pavićević, poslanik ZLF-a
Dan posle tragedije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, koja se pretvorila u ispitivanje rektora, uz direktan prenos na TV Informer
U nedelju, 29. marta, u 10 lokalnih samouprava održavaju se izbori. U Kuli će ih pratiti rekordand broj posmatrača
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
