Glavnokomandujući ruskih trupa u Ukrajini Sergej Surovkin, koga zovu i „general Armagedon“, očekuje masivan napad ukrajinskih snaga na grad Herson koji Rusi još od početka marta drže pod svojom kontrolom.
Herson je glavni grad i administrativni centar Hersonske oblasti, nalazi se na početku estuara Djepra i ima značajno brodogradilište. Na osnovu popisa iz 2008. godine grad je imao oko 335.000 stanovnika, od kojih se 20 odsto bilo izjasnilo kao Rusi. Posle aneksije Krima, Rusija je u okotbru ove godine anektirala i ukrajinske oblasti Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk.
„Na hersonskom fronta situacija je teška“, rekao je Surovkin, a prenose ruske agencije.
Tvrdi da Ukrajinci artiljerijskom paljbom gađaju stambene objekte i gradsku infrastrukturu, da su onesposobili most preko Djepra, da je snabdevanje grada otežano. Nakon anksije, Rusija te napade mora da tretira kao napade na svoju teritoriju.
„Mi ćemo reagovati promišljeno i pravovremeno i ne isključujemo ni donošenje teških odluka“, rekao je Surovkin ne precizirajući šta podrazumeva pod „teškim odlukama“.
Šef ruske okupacione uprave Vladimir Saldo je rekao da civilno stanovništvo na severnoj obali Djepra treba da se evakuiše, prenosi nemački „Špigel“. Nekoliko nedelja unazad ukrajinske snage napreduju ka Hersonu.
Ruski napadi dronovima
Na uspešnu ukrajinsku ufanzivu Rusija je regovala napadima čitavih „jata“ dronova-kamikaza. Kijev tvrdi da je prevashodna meta tih napada energetska infrastruktura, te da je pogođeno oko 30 odsto energetskih postrojenja.
Dronovi su navodno iranske proizvodnje.
Inače dosta uspešna ukrajinska protivvazdušna odbrana, koju je Zapad snabdeo savremnim naoružanjem, se ispostavila nemoćna protiv masivnih napada dronovima.
Rsipanje skupih odbrambenih raketa S-300 i nemačkog protivvazdušnog sistema Iris T na jeftine dronove se jednostavno ne isplati, piše nemački „Špigel“, a i nema ih dovoljno. Oni su efikasni protiv aviona, helikoptera i pojedinačnih navođenih raketa.
Efikasniji i podesniji za uništavanje dronova bi bio nemački tenk Gepard sa adekvatnom municijom, ali ih nema mnogo i ukrajinske snage ih po potrebi raspoređuju na 2000 kilometara dugaškoj granici sa Rusijom i aktivnom frontovima.
Otežavajuća okolnost je i što je na Zapadu usled nedostatka neprijatelja godinama unazad zapostavljena protivvazdušna odbrana, pa ne raspolaže sa dovoljno protivvazdušnih sistema koje bi kratkoročno mogao da isporuči Ukrajini, piše „Špigel“.
Protiv dronova bi, na primer, efikasan bio francuski sistem Crotale, ali Francuska na lageru ima samo dvanaest komada.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
