Savsko priobalje: Ugroženije više nego što mislimo

Čak 46 odsto centralnog savskog priobalja u Beogradu je gotovo u potpunosti ekološki devastirano, a taj udeo premašuje 60 odst ako se u računicu dodaju i zone koje će biti ugrožene u bliskoj budućnosti.

Ovo je pokazalo istraživanje ekološke ugroženosti savskog priobalja, koje je objaljeno na sajtu Klima 101, u koje je bilo uključeno priobalje centralnih beogradskih opština Novi Beograd, Čukarica, Savski venac i Stari grad, što čini ukupno 28 kilometara obale. 

Gledajući pojedinačno po opštinama, najugroženiji je Savski venac gde je ekološki devastirano 73 odsto priobalja, a u doglednoj budućnosti ugroženo gotovo 100. Sledi opština Novi Beograd sa 49 odsto devastiranog. 

Ugrožena i devastirana obala podrazumeva različite posledice. 

Degradacija prirodne obale smanjuje otpornost na posledice klimatskih promena kao što su sve učestalije poplave i ekstremne padavine.

Narušena prirodna staništa ugrožavaju opstanak lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Ugrožava se rečni vodotok, a nastaju nova tzv. ostrva toplote. Narušava se, uostalom, ukupni kvalitet javnog života stanovnika Beograda. 

Devastirane zone

Nakon analize postojećeg stanja na terenu, kao i analizom planske dokumentacije prepoznate su četiri lokacije na savskom priobalju koje se mogu klasifikovati kao ekološki devastirana područja. 

To su Savski nasip, priobalje kod Beogradskog sajma, blokovi 69 i 18a (brodogradilište), i „Beograd na vodi“. Sva četiri područja su u aktivnom procesu transformacije i pripadaju poslednjoj (i trenutnoj) fazi razvoja priobalja Beograda prema dominantnim vrednostima „investitorskog urbanizma“.

Šta sve ugrožava Savski nasip?

Savski nasip čini područje koja spada u zonu zaštite vodoizvorišta u kojem je od 90-ih godina prošlog veka dozvoljeno postavljanje privremenih objekata – sojenica i splavova. 

Zbog manjkavosti planske regulative i nedovoljno jasne nadležnosti javnih preduzeća nad šumskim, odnosno vodnim zemljištem, vlasnici objekata su uspeli trajno da zadrže svoje objekte i uvedu čak struju i vodu za koju uredno dobijaju račune. 

Na području se nalaze četiri reni bunara u čijoj se neposrednoj blizini (na samo nekoliko metara) nalaze sporni objekti, iako propisi nalažu da je minimalna izgradnja od reni bunara dozvoljena tek posle 50 metara udaljenosti. Za potrebe izgradnje sojenica posečeno je i iskrčeno preko 50% zaštitnog zelenog pojasa. 

Takođe, servisne saobraćajnice namenjene za vozila koja održavaju nasip se koriste kao kolski pristup. Objekti svoje fekalne izlive sprovode u septičke jave što direktno ugrožava vodne basene reni bunara. Trend izgradnje sojenica i splavova ovom zaštićenom području je započeta 1990-ih i traje do dan danas. Navedene aktivnosti su alarmantno ugrozile obaloutvrdu, dovele do zagađenja zemljišta i vode, i ugrozile veliki biodiverzitet biotopa.

Brodogradilište

Brodogradilište – blokovi 69 i 18a su deo područja koje je poznato kao nekadašnje brodogradilište koje je u procesu privatizacije prodato krupnom privatnom investitoru. 

Zaleđe ove zone čine blokovi 58 i 68 na kojima se nalazi toplana, odnosno novi stambeni kompleksi i deo nelegalno izgrađenih objekata. Pojas obale od bloka 70a do mosta na Adi je devastiran zbog aktivnosti šljunkare, marina za jahte i gustog niza splavova.

Marina brodogradilišta se i dalje koristi za različite privredne aktivnosti – izdaje se privatnim firmama koje je koriste za skladištenje i transport industrijskih materijala, a tu su i dokovi za jahte i rečni pristup za šljunkare. 

Zelenilo koje je najviše zastupljeno na prevlaci marine je ugroženo sve intenzivnijim aktivnostima vezanim za jahting klubove, što ugrožava ovu lokaciju kao stanište retkih ptičijih vrsta (zimovalište malog vranca).

Budućnost Beogradskog sajma

Priobalje Beogradskog sajma je heterogeno područje koje sadrži nekoliko generatora ekološke devastacije. Najpre treba spomenuti da se na ovom potezu reka Topčiderka uliva u Čukarički rukavac, sa sobom noseći teško zagađenu vodu i mulj koji je u jednom trenutku doveo do potpunog zapušenja rukavca. 

To je veoma kompleksan problem koji ni izdaleka nije rešen, jer je ekstrakcija toksičnog mulja iz rukavca veoma skup i proceduralno sporan proces koji ne otklanja uzroke problema. 

Nizvodno prema Sajmu nalazi se privremena marina, koja zajedno sa nelegalnim splavovima ugrožava stanište ptica u zelenom pojasu. Kompleks Beogradskog sajma sa istorijski i arhitektonski vrednim halama je odnedavno ugrožen najavom o privatizaciji koja će po već ustaljenom obrascu biti inicijator za izradu plana o njegovoj prenameni. 

Ono što nadalje zabrinjava je mogućnost da se pojas zelenila duž obale (koji je delimično deo pojasa nekadašnje pruge a delom postojeći javni prostor) pripoji budućem privatnom kompleksu za koji se uveliko najavljuje da će biti nastavak „Beograda na vodi“. 

Na potezu između sajma i mosta „Gazela“ nalazi se prostor gradilišta Beograda na vodi na kojem se skladišti građevinski otpad.

Šta nedostaje Beogradu na vodi?

Beograd na vodi – osnova ekološke devastacije na području „Beograda na vodi“ leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta. 

Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo. 

Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima. 

Objekti kolosalnih razmera (šoping centar „Galerija“, kula „Beograd“) su pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.

Izvor: Klima 101

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com