SANU: Neophodno je rešenje za očuvanje Beogradskog sajma

Kako je navedeno, tim povodom Izvršni odbor je, na predlog Odeljenja tehničkih nauka i uz podršku Odeljenja umetnosti SANU, usvojio saopštenje u kome se ukazuje na istorijat izgradnje i značaj Beogradskog sajma.

Podseća se da je Beogradski sajam planiran, projektovan i izgrađen samo dvanaest godina posle završetka Drugog svetskog rata, a Akademici Milorad Pantović i Branko Žeželj i inženjer Milan Krstić su projektanti Beogradskog sajma.

U saopštenju piše da su oni, projektujući Beogradski sajam, „dali nemerljiv doprinos srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj arhitekturi i graditeljstvu“.

Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957, prva manifestacija bio je Sajam tehnike, sa više od milion posetilaca, navodi se.

Već posle godinu dana, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd je emitovala svoju prvu emisiju, dodaje se.

Beogradski sajam organizuje brojne sajamske manifestacije, među kojima i Sajam knjiga, koji se organizuje neprekidno od 1957. godine.

Sajam je, takođe, imao izuzetno značajnu ulogu u kriznim situacijama i nedavnim pandemijama, poodseća se.

Posebnu simboliku predstavlja činjenica da budući inženjeri i graditelji Srbije, svršeni srednjoškolci, polažu prijemne ispite za tehničke fakultete u objektima koji svojom lepotom i funkcionalnošću ukazuju na moguće domete inženjerske struke, navodi se.

Beogradski sajam je, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, lepote, funkcionalnosti i impozantnosti, bez sumnje, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva, piše u saopštenju.

Ukazano je i da je Hala 1 Beogradskog sajma, zbog arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture.

„Zbog svega navedenog, Izvršni odbor SANU smatra da nadležni organi moraju da pronađu rešenje kojim će se sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonska celina sa svojim halama i namenom koja će biti primerena nespornim vrednostima ovog značajnog zdanja“, piše u saopštenju.