Pri kraju je 66. Sajam knjiga na isto toliko staroj lokaciji. Osećaj da je kraj nečem dobrom i lepom, osenčio je knjige i sve ostale izdavačke teme, ma koliko se oni trudili da ne bude tako.
Urednik izdavačke kuće „Blum“ Aleksandar Šurbatović rekao je za N1 da pitanje da li će sledeće godine biti Sajma knjiga na istom mestu nije suštinski bitno za same izdavače, već skup sajamski prostor i povećanje cena ulaznica.
„Zašto je sajamski prostor toliko skup za izdavače? Prošle godine su cene podignute, ove opet i to za još 30 odsto. Ako posmatramo troškove Sajma kao knjižarski rabat, dolazimo do frapantne cifre od 60 odsto rabata. To znači, ako prodate knjigu za 1000 dinara, 600 dajete Sajmu! Sa 400 dinara treba platiti prava, porez, prevod, lekturu, štampu i ljude koji rade na knjizi. Gde je tu zarada za izdavača? Zašto izdavači, posetioci Sajma i svi ostali moraju da rade za državnu firmu „Beogradski sajam“, kad bi država trebalo da sponzoriše izdavače?, upitao je Šurbatović.
Petar V. Arbutina. izvršni direktor u „Službenom glasniku“kazao je za portal Biznis.rs da je „godina od Sajma do Sajma neka vrsta fiskalne godine u izdavaštvu. U tom periodu se mere rezultati i proverava uticaj. Na osnovu preliminarnih rezultata mi smo zadovoljni, nove knjige su vidljive, stare se još uvek prodaju i prepoznaju, reakcije čitalaca su pozitivne. Nema razloga za nezadovoljstvo, ali ta pozicija se održava stalnim radom, praćenjem novih trendova i održavanjem prepoznatljivosti uređivačke politike“.
Kaže da „Službeni glasnik“ radi jedan veoma zahtevan posao jer nastoji da održi visoke standarde u izboru novih naslova, te da u realizaciji svakog naslova podrazumeva veći trud i ulaganja na koje drugi izdavači možda ne obraćaju pažnju u toj meri trudeći se da svoje knjige što više komercijalizuju i pojeftine.
Vladica Milenković, direktor izdavačke kuće „Nova Artija“ iz Paraćina, kaže za Biznis.rs da je Sajam knjiga danas više neki vid reklame koji svakako pomaže u poslovanju, jer kod velike većine autora postoji želja da se im se knjiga pojavi na ovoj manifestaciji koja je odavno brend i čiji renome nije narušen ni posle 66 godina održavanja, iako smatra da neki pojedinci nisu reprezentativni predstavnici ove svetkovine knjige.
Malim izdavačima je Sajam knjiga potreban, tvrdi za isti portal i Mladen Milosavljević vlasnik „Bedema“ i kaže da Sajam nije samo mogućnost da se prodaju knjige, već i prilika da vas neko primeti, da se upoznate ili ponovo sretnete sa ljudima iz knjiškog sveta i ističe da je to neprocenjiva vrednost.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim polovinom oktobra ove godine, u Srbiji je u 2022. godini objavljeno 12.470 naslova knjiga i brošura, što je oko dva odsto manje u odnosu na 2021. godinu.
S.Ć./N1/Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
