Foto: Yuri Kochetkov/Pool Photo via AP
Demostat prenosi istraživanje koje je sproveo tim nezavisnih sociologa i analitičara koje je pokazalo da 59 odsto ispitanika u Rusiji podržava aktuelnu vojnu invaziju na Ukrajinu, dok se 22 odsto njih izjasnilo protiv rata.
Od onih koji podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu u “visokom stepenu” ili “potpuno” 73 odsto veruju zvaničnim ruskim izvorima. Glavna emocija koju osećaju korisnici društvenih medija u Rusiji, bilo da su za ili protiv rata, jeste “empatija prema Ukrajincima” (30,4 odsto ispitanika). Sa druge strane, samo 2,4 odsto korisnika društvenih mreža navelo je da je kritički nastrojeno ili da oseća prezir prema Ukrajincima.
Istraživači su utvrdili i da većina mladih Rusa ne odobrava rat, dok ta podrška raste s porastom broja godina ispitanika. Dobijeni su sledeći rezultati: u starosnoj kategoriji koja obuhvata ispitanike između 18 i 29 godina ratu se protivi 40 odsto njih, u kategoriji između 30 i 41 godine protivljenje je iskazalo 30 odsto njih, u kategoriji između 42 i 53 godine njih 18 odsto, u kategoriji između 54 i 65 godina njih 14 odsto, dok se ratu protivi 11 odsto ispitanika starijih od 66 godina.
Prema nalazima istraživanja Rusi se, zapravo, plaše rata, a većina njih ne smatra Ukrajince neprijateljima i veruje da “ono što radi ruska vojska jeste pružanje prijateljske ruke bratskom narodu”. Istraživanje grupe nezavisnih stručnjaka sprovedeno je u periodu od 24. februara do 4. marta, korišćenjem telefonskih anketa i analizom niza “otvorenih” izvora, uključujući društvene medije, prenosi Demostat.
Nije iznenađenje da građani jedne zemlje pod spoljašnjom pretnjom zbijaju redove oko vođe i zastave, pogotovu ako su mediji kontrolisini. Rusija jeste agresor u Ukrajini, ali mnogi Rusi čelične sankcije Zapada doživljavaju kao spoljnu pretnju i napad na sopstveni život. Sličan efekat imale su i ekonomske sankcije koje su početkom 1990-tih uvedene Srbije.
Uprkos masovnim hapšenjima i drakonskim kaznama i dalje se u ruskim gradovima organizuju antiratne demonstracije.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda da se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako tvrdi predsednik države
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
