Rusija blokira kazahtansku naftu za Nemačku

Rusija planira da od 1. maja obustavi tranzit nafte iz Kazahstana u Nemačku preko naftovoda Družba, čime se dovodi u pitanje rad važne rafinerije koja obezbeđuje većinu dizela, benzina i lož‑ulja za Berlin, glavni grad Nemačke.

Rafinerija PCK, smeštena u gradu Švet, stotinak kilometara severno od Berlina, dobija naftu preko tog naftovoda. Ranije je bila pod upravom ruske naftne kompanije Rosnjeft, ali je nemačka vlada preuzela kontrolu nad njenim poslovanjem nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Od tada je rafinerija sve više uvozila sirovu naftu iz Kazahstana, koja se do Berlina transportuje iz Centralne Azije, ali preko ruske teritorije, piše DW.

Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomiju i energiju potvrdilo je tu informaciju: „Rosnjeft Nemačka obavestio je Saveznu mrežnu agenciju da je, prema uputstvima ruskog Ministarstva energetike, od 1. maja 2026. godine zabranjen tranzit kazahstanske sirove nafte putem naftovoda Družba preko ruske teritorije prema rafineriji PCK.“

„Ruska Federacija još nije zvanično potvrdila tu informaciju nemačkoj vladi. Rosnjeft Nemačka trenutno procenjuje posledice i prilagodiće se eventualnim promenama situacije.“

Agencija Rojters prva je objavila tu vest 21. aprila, pozivajući se na više izvora iz industrije.

Ključna rafinerija

Rafinerija snabdeva Berlin i okolni region sa više od 90 odsto benzina, dizela i goriva za grejanje. Međutim, rafinerija nije u potpunosti zavisna od nafte iz Kazahstana. Od 2022. godine većina nafte dolazi preko luka, poput Rostoka, ali i iz Poljske, a ne putem naftovoda Družba.

Ipak, potpuni prekid isporuka putem Družbe predstavljao bi veliki izazov, jer oko 17 odsto od gotovo 12 miliona tona nafte koje rafinerija godišnje preradi dolazi tim putem.

„Prekid isporuka kazahstanske nafte rafineriji PCK ne ugrožava u konačnici bezbednost snabdevanja Nemačke naftnim derivatima, iako bi PCK Švet morao da radi smanjenim kapacitetom“, rekao je portparol Ministarstva.

Ministarstvo je dodalo da će Rosnjeft Nemačka „ispuniti svoje obaveze“ i „iskoristiti postojeće opcije kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje u Nemačkoj“. Iako rafinerija verovatno ima dovoljno alternativa da održi većinu snabdevanja, ova vest dolazi u trenutku kada se Evropa i drugi delovi sveta suočavaju s jednom od najozbiljnijih energetskih kriza poslednjih decenija.

Rat u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza smanjili su dotok nafte ka Evropi i Aziji, što je dovelo do naglog rasta cena. Kerozin, koji je ključan za avionsko gorivo i jedan od glavnih proizvoda rafinerije PCK, trenutno je u posebno velikom deficitu zbog krize. Avio-kompanije širom sveta bile su primorane da smanje broj letova, a Lufthanza je ove sedmice ukinula 20.000 letova iz reda letenja za period od maja do oktobra.

Pretnja energetskoj bezbednosti Evrope

Rusija je više puta koristila izvoz energije kao političko sredstvo od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rat je na kraju doveo do toga da Evropska unija smanji zavisnost od ruske nafte i gasa.

Od početka rata, zavisnost EU od ruskog gasa pala je sa 45 odsto ukupnog uvoza, na 12 procenata u 2025. godini. Kod nafte je taj udeo smanjen sa 27 na dva odsto. Cilj inicijative REPowerEU jeste da se do 2027. potpuno ukine uvoz ruskih energenata.

Ekonomista Benjamin Hilgenstok ocenjuje da će Rusija nastaviti da ugrožava energetsku bezbednost Evrope kad god to bude mogla:

„Ova vest još jednom pokazuje da će Rusija zadržati sposobnost da preti evropskoj energetskoj bezbednosti, sve dok se uvoz iz Rusije i preko njene teritorije u potpunosti ne obustavi.“

„Čak i relativno male količine mogu biti veoma osetljive za pojedine zemlje, regione ili rafinerije. Nemačka i EU trebalo bi što pre da dovrše izlazak iz upotrebe ruskih fosilnih goriva, bez daljih odlaganja“, kaže Hilgenstok.

Neizvesna budućnost

Ruska vlada još nije komentarisala ovu odluku. Međutim, predsednik Vladimir Putin je prošlog meseca pozvao svoju vladu da razmotri mogućnost smanjenja energetskih isporuka Evropi.

Kazahstanski ministar energetike Jerlan Akenženov sugerisao je da bi obustava isporuka mogla biti povezana i sa tehničkim problemima izazvanim ukrajinskim napadima dronovima na rusku energetsku infrastrukturu. Kazahstan je počeo da šalje prve količine nafte u Švet u januaru 2023. godine. Do tada je rafinerija gotovo isključivo koristila rusku naftu.

Iako je ova vest negativna, uspešan zaokret rafinerije od ruske nafte od 2022. godine pokazuje da postoji realna mogućnost pronalaženja alternativnih izvora ukoliko dođe do trajnog prekida isporuka putem Družbe. Rafinerija, koja je i dalje u vlasništvu Rusije, ali je pod upravom Nemačke, trenutno je izuzeta iz američkih sankcija protiv Rosnjefta. To izuzeće trebalo je da istekne 29. aprila, ali je produženo u martu bez preciziranog roka.

Sankcije zabranjuju zapadnim kompanijama poslovanje s Rosnjeftom, ali je nemačka vlada intenzivno lobirala u Vašingtonu kako bi rafinerija mogla da nastavi rad zbog svog strateškog značaja.