Rušenje u Hercegovačkoj: Belivuk preti da raskrinka nalogodavce

Vođe kriminalne grupe Veljko Belivuk i Marko Miljković i članovi njihovog klana Miloš Budimir i Vlade Draganić saslušani su u ponedeljak u Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog ubistva Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića. Nova S izveštava da su osumnjičeni negirali krivicu i tvrdili da „tužilaštvo i policija podmeću dokaze protiv njih“.

„Ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze protiv nas i izmišlja, biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu. Počeću od Savamale“, rekao je Belivuk i precizirao da su Zvonko Veselinović, Sale i on „poslali momke da ruše u Savamali“.

Zapretio je da će progovoriti „i o mnogo težim krivičnim delima“ po nalogu države.

Braća Žarko i Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i još nekolicina Srba sa severa Kosova u SAD su nedavno označeni kao pripadnici „koruptivnih mreža povezanih sa međunarodnim organizovanim kriminalom“ i stavljeni pod sankcije Vašingtona.

U tekstu „Kumovi sa severa Kosova“ „Vreme“ je krajem prošle godine pisalo da braća Veselinović spadaju u najmoćnije i najbogatije ljude u Srbiji. Od sitnih trgovaca i švrecera – kako su ih opisivali iz vlasti koja ih je hapsila 2011. – izrasli su u uticajne privrednike: obrću milione, imaju silnu mehanizaciju, rudnike, zgrade i hotele, a neki izvori tvrde da su posebno razgranali poslove u Novom Sadu i ostatku Vojvodine. Njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji.

Slučaj bespravnog rušenja nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskom kvartu Savamala, koji pominje Belivuk, ni posle skoro šest godina nije zvanično rasvetljen: više osoba, koje su u noći nakon zatvaranja birališta na parlamentarnim izborima između 24. i 25. aprila 2016. maskirani fantomkama, bagerima sravnile sa zemljom sve što se nalazilo na putu izgradnje projekta „Beograd na vodi“, do danas nisu identifikovane.

Nekoliko ljudi je, prema sopstvenom svedočenju, tom prilikom bilo vezano i maltretirano, a rušenje je, kako su kasnije istraživači otkrili, snimila obližnja sigurnosna kamera.

Zahvaljujući povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, javnost je saznala da su građani te noći pozivali policiju, ali da je ona odbila da reaguje. Istovremeno, iz gradske uprave su odgovorili da „ne poseduju informacije ko je učestvovao u rušenju, niti je bilo koja od nadležnih gradskih službi bila uključena na bilo koji način“. Isto je potvrdio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Prvog maja, prvi put o Hercegovačkoj govori tada tehnički premijer Vučić: „Ja ne znam šta se tačno dogodilo, ali se nadležni organi i nadležno tužilaštvo time bave… Pa, nismo uspeli da nađemo materijalne dokaze za ubistvo Jelene Marjanović, što je mnogo veći zločin nego rušenje bespravnih objekata, tako da se trudimo da rešimo sve te slučajeve, kao što smo sve slučajeve rešili.“

Deset dana nakon incidenta, Više javno tužilaštvo daje nalog policiji da istraži slučaj. Sutradan gradonačelnik Mali najavljuje uklanjanje šuta uz napomenu da su u pitanju „nelegalni objekti“. Vlasnici porušenih objekata preko medija bezuspešno zapomažu objašnjavajući da se sa šutom uklanjaju i dokazi. Već 9. maja stiže prvi izveštaj zaštitnika građana Saše Jankovića koji sadrži transkripte snimaka policijskih operatera u noći rušenja u kome se potvrđuje da policija nije htela da pomogne građanima koji su je zvali već ih je, prema uputstvima „sa vrha policije“, upućivala da zovu komunalnu policiju. Ombudsman zaključuje da je u pitanju unapred organizovan plan, a ne propust pojedinaca.

Narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović u autorskom tekstu zaključuje da je čitav slučaj u interesu „jednog tajkunskog lobija“ i „stranog faktora koji na ovaj način stvara destabilizaciju zemlje uz neverovatan osećaj nesigurnosti kod građana“.

U drugom obraćanju na temu Hercegovačke 10. maja. 2016. tada tehnički premijer Vučić je rekao: „Ako mene pitate, ja stvarno mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletan idiot, jer to je trebalo da uradi u po bela dana. (…) Dakle, mogli su mene da pozovu da ja stanem na to i da kažem, evo ljudi, mi ovde hoćemo da napravimo velelepni deo Beograda, najlepši deo Beograda, nećemo da budu prljave udžerice kao što ste nam vi ovde napravili protivpravnim putem. Ono što je suprotno pravu napravljeno, pravno treba da se razreši, i to je tako trebalo da se uradi. Ovo ne razumem kome je palo na pamet, ali verujem da će nadležni organi da ustanove.“

Usedili su mnogobrojni građanski protesti pod vođstvom „žute patke“, pravni epilog rušenja u Hercegovačkog zahtevale su i zapadne prestonice kao dokaz funkcionisanja pravne države u Srbiji, ništa se do danas nije dogodilo.

Sada Veljko Belivuk pokušava da trguje svojim saznanjima.

A.I./Vreme/Nova S

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com