Rudarenja litijuma može da udalji građane od EU integracija, ali to pre svega zavisi od EU

Pitanje rudarenja litijuma može da udalji građane Srbije od ideja evropskih integracija, ali to pre svega zavisi od Evropske unije, a na od građana Srbije, kaže za „Vreme“ politički analitičar Ognjen Gogić.

On ističe da je izjava ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila da u protestima protiv litijuma vidi borbu protiv puta ka Zapadu sporna, jer Hil ne vidi šta protesti građana Srbije zapravo pokušavaju da poruče, a to je da građani Srbije nisu protiv puta u EU ili protiv Zapada, već da osećaju da su ih EU i Zapad izneverili.

„Građani su od EU očekivali više, odnosno da EU od vlasti u Srbiji očekuje da više poštuje standarde iz oblasti vladavine prava, slobode medija, i pogotovo po pitanju zaštite životne sredine“, navodi Gogić.

On ukazuje da je deo građana Srbije uvek u EU nalazio saveznika u promociji tih standarda, a da se sada oni osećaju izneverenim, jer EU prenebregava sve te stvari, zato što ima neki interes kada je reč o Srbiji.

Smanjenje litijumske zavisnosti od Kine preče od demokratije u Srbiji

Dodaje i da EU već nema dovoljno veliku podršku u Srbiji, da postoji desni deo biračkog tela koji već nije naklonjen EU, a da EU sada gubi u Srbiji i naklonost onog dela građana koji je proevropski i građanski nastrojen.

„ Kada je reč o litijumu sve je jasno kada se iz Evrope čuje da Srbija ima rezerve litijuma koje mogu da doprinesu tome da se smanji zavisnost EU od Kine u pogledu snabdevanja litijumom, i time je dovoljno rečeno. Dakle, Evropskoj uniji je preče da smanji sopstevnu zavisnost od Kine i time smanji ekonomsku ugroženost, nego da promoviše demokratiju u Srbiji. Evropska unije će pre da žrtvuje demokratiju u Srbiji nego svoj položaj u odnosu na Kinu“, kaže Gogić.

On ocenjuje da EU traži vladavinu prava do određene granice, dok se to ne protivi interesima EU, a da kada se nešto protivi tim interesima, „onda zažmure na jedno oko, što vidimo na primeru Kosova“.

Gogić ističe i da ne bi trebalo generalizovati, jer postoje razne političke i idelološke grupe unutar EU, pa tako zelene grupacije po nekom pitanju nemaju iste pozicije kao konzervativne ili liberalne grupacije.

EU perspektiva Srbije zavisi od interesa EU

On naglašava da nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona znače da te dve države imaju određene interese u Srbiji, bilo da je to litijum ili trgovina u okviru vojne industrije.

„To je i vrsta podrške vlastima u Srbiji, jer te vlasti omogućavaju evropskim zemljama da ostvaruju svoje interese. Te posete nisu podrška demokratizaciji u Srbiji. Evropska perspektiva Srbije ne zavisi od stanja i reformi u Srbiji, već od toga koliki je interes tih zemalja da primaju nove članice“, zaključuje Gogić.