Foto: AP/Frank Franklin
U govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić je poručio da UN, ako žele mir na Zapadnom Balkanu, moraju dati podršku BiH i optužio Hrvatsku i Srbiju da je podrivaju. Hrvatski predsednik Zoran Milanović je, pak, pozvao na promenu izbornog zakona u BiH i priznanje Kosova
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je pred Generalnom skupštinom UN poručio da na Zapadnom Balkanu neće biti mira dok njeni susedi ne prestanu sa pokušajima da je podele i obesmisle.
Komšić je optužio Srbiju i Hrvatsku da uporno rade na dubljoj etničkoj podeli BiH i tako urušavaju građanske i demokratske principe koji su osnova za razvoj i ostanak kvalitetnih ljudi u državi, prenosi portal Klix.ba. Komšić je izneo tvrdnje da Srbiji i Hrvatskoj u podeli BiH pomažu i pojedini članovi međunarodne zajednice.
„Postoje različite ideje, planovi i namere za promenama međunarodno priznatih granica, za reorganizaciju regiona u nešto što nema dodirne tačke sa demokratijom. Za takve aktivnosti i politike susedne zemlje vrlo često imaju, na prvi pogled iznenađujuću i neočekivanu, podršku iz zemalja koje smatramo demokratskim, liberalnim državama i društvima“, rekao je Komšić.
Komšić je poručio da građani BiH to neće dozvoliti i uputio je kritike na račun visokog predstavnika Kristijana Šmita, rekavši da je svojim aktivnostima u BiH produbio etnički princip koji godinama stvara probleme.
Komšić je kritikovao i Agendu UN o upravljanju migracijama, s obzirom na to da se u zemljama porekla i tranzita, fokusiraju samo na prava izbeglica, ali ne i na to da izbeglice mogu biti generatori promena u tim državama. Komšić je na primeru Bosne i Hercegovine objasnio da takvo upravljanje migracijama utiče na razvoj manjih država i predočio da se u BiH ljudi odlučuju da napuste svoju zemlju i potraže bolje uslove za život jer su uvereni u nedostatak perspektive.
Hrvatska pozvala na priznanje Kosova
Hrvatski predsednik Zoran Milanović je pak, tokom obraćanja uputio javni poziv za globalno priznanje nezavisnosti Kosova i promenu izbornog zakona u BiH.
On je u svom govoru u sredu izrazio zabrinutost zbog najnovijih događaja u odnosima Beograda i Prištine i pozvao na deeskalaciju napetosti, ali i na univerzalno priznanje osova kao punopravnog člana međunarodne zajednice, prenosi zagrebački N1.
Milanović je u obraćanju između ostalog istakao i kako Hrvatska podržava evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine i da pozdravlja odluku Evropske unije da joj dodeli status kandidata.
Naglasio je važnost izbornih reformi u toj zemlji kako bi svi konstitutivni narodi bili zastupljeni na svim nivoima vlasti, što je po njemu, ključno za buduću stabilnost BiH.
Z.S/Klix.ba/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
