Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji precizirao je stav Pekinga u vezi sa događajima oko Ukrajine nekoliko dana pre nego što je predsednik Rusije najavio ulazak ruskih “mirovnih snaga” u Donjeck i Lugansk. On je naglasio da suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja treba da budu poštovani i zaštićeni. To je osnovna norma u međunarodnim odnosima, tih principa se pridržava Kina i oni naravno važe i za Ukrajinu. Ni jedna zemlja, čak ni supersila, ne sme svojevoljno menjati međunarodne norme, niti se postaviti iznad tih normi.
U prvim izveštajima kineske agenicje Sinhua na ruskom jeziku ne pominje se, međutim, ovaj stav o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, iako se to na sajtu kineskog MID jasno navodi, a to su preneli i kineski mediji.
Na dan kada je Putin potpisao dekret o priznavanju samostalnosti Donjecka i Luganska, Sinhua je pod navodnike stavila reči “samostalnost” i “ dve države”. Kinesko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je “sve strane” da ukrajinski problem reše kroz dijalog i pregovore. Pri tom, Kina procenjuje da je jedini put za rešenje problema dogovor iz 2015. godine poznat pod nazivom “Minsk 2”. Taj dogovor prihvatio je i Savet bezbednosti UN, ali nikada nije sproveden. Ukrajina i Rusija tumače ga na različite načine.
Peking procenjuje da Kina, kao velika država, ne treba da se u ovom sporu opredeljuje, već da podstiče mirno rešenje i dijalog između zainteresovanih strana. Zato kineskim stavovima i Rusija i Zapad mogu da budu delimično zadovoljni, a delimično ne.
Zapad, na primer, može da pozdravi kinesku izjavu o poštovanju suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Ukrajine, a Rusija kao podršku svojim stavovima može da iskoristi kinesku izjavu o tome da “evropski prijatelji” treba ozbiljno da razmisle da li širenje NATO-a na istok predstavlja doprinos evropskoj stabilnosti ili ne, kao i da treba uvažiti brigu Rusije za sopstvenu bezbednost.
Stav Pekinga je balansiran i to se može objasniti unutrašnjim kineskim potrebama, ekonomskim razlozima i, ne na poslednjem mestu, ulogom koju ova superdržava ima ili pretenduje da ima u svetskoj politici. Kina balansira jer nastoji u isto vreme da održi svoje odlične odnose sa Kremljom, ali i da ne pogoršava dalje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnim zemljama.
Pragmatična kineska politika prisutna je posebno u trgovinsko-ekonomskoj sferi. I pored svih sankcija i oštrih izjava, trgovina između Kine i SAD prošle godine je porasla za 27 odsto i dostigla blizu 800 milijardi dolara. Sa Rusijom kineska razmena je nekoliko puta manja i pretežno se odnosi na gas i naftu koji su glavni eksportni adut Moskve.
Priznavajući suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, Kina ima u vidu vlastite probleme sa Tajvanom, Sinđangom i Tibetom. Svaka eventualna promena statusa kvo u ovim kineskim regionima dovela bi do mnogo većih ratnih sukoba nego što su sadašnji u Ukrajini.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
