Različiti pogledi struke i kompanije „Beograd na vodi“ na isti plan

Danas je završen Rani javni uvid Izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja Grada Beograda – područja priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“. To je znači 331 hektar najatraktivnijeg građevinskog zemljišta prestonice Srbije, koje im je dodelila Vlada Srbije.

Tokom dve nedelje koliko je trajao, građani, organizacije, svi kojih se tiče Beograd, imali su pravo da ga pogledaju, i svoje eventualne primedbe dostave Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. (Podsetimo da je Beograd na vodi u nadležnost države).

Nedostaju tri dokumenta

Građanima nisu data na uvid tri dokumenta na osnovu kojih je rađen Prostorni plan, a na osnovu kojih je moguće zaključiti koliko su se kompanija i autori Prostornog plana (PP) pridržavali viših planova.

To su: Prostorno programsko rešenje dobijeno od Naručioca Prostornog plana, Strategija mobilnosti proširenog kompleksa „Beograd na vodi“ na području Sajma i bivšeg skladišta NIS-a – I faza, i Hidrološko hidrauličke studije reke Save u zoni buduće marine „Mali vranac“ i panoramskog točka izrađene od strane Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ A.D.

Predstava za široku javnost

Juče, dakle dan pre kraja Ranog javnog uvida, u medijima se oglasila kompanija „Beograd na vodi“ saopštenjem u kome najavljuje izgradnju škola, vrtića, zelene površine i još razno svašta lepo za Beograd.

Između ostalog, putem medija poručuju da će biti izgrađeno 11 novih vrtića sa smeštajnim kapacitetom za 1.650 dece predškolskog uzrasta od jedne do šest godina, kao i tri potpuno nove osnovne škole za 1.920 đaka.

Šta piše u dokumentima

Međutim, u grafičkom delu Prostornog plana koji je dat nas Rani javni uvid, vidi se da je planirana izgradnja tri vrtića i četiri osnovne škole kao i kampusa obrazovnih ustanova.

U tekstualnom delu istog Prostornog plana (PP), piše nešto sasvim – treće:  da na području plana nema evidentiranih objekata kojima se zadovoljavaju potrebe za smeštajem dece predškolskog uzrasta, već stanovnici koriste postojeće kapacitete u okruženju, a za osnovne škole da osim OŠ „Isidora Sekulić“ i raspoloživih kapaciteta u kontaktnom području npr. OŠ „Radojka Lakić“, na ostalom delu PP nema evidentiranih objekata kojima se zadovoljavaju potrebe za smeštajem dece osnovnoškolskog uzrasta.

Nema dovoljno mesta za decu

Sanja Solarević iz udruženja građana „Naša mesna zajednica“ koje je poslalo primedbe za predloženi PP, podseća  za „Vreme“ da je po zakonu „na 30.240 novih stanovnika planirano 1.650 mesta u predškolskim ustanovama i 1.920 mesta u osnovnim školama“, dakle onoliko koliko je kompanija navela u medijima. Međutim, u tekstualnom delu plana je navedeno da kapaciteti novoplaniranih vrtića pokrivaju 70% od ukupnog broja dece, dok je za decu u osnovnim školama planirano 1920 mesta. Potreban kapacitet je 2519 učenika, što znači da planom nije ispoštovan ni proračunati minimum.“

„S obzirom da ne postoje izgrađene osnovne škole i vrtići na području obuhvaćenom planom već se koriste okolne obrazovne ustanove, izgradnja vrtića i osnovnih škola je obaveza investitora a ne ustupak ili posebna pogodnost kako se može zaključiti iz tona saopštenja koje su preneli mediji“, kaže Sanja Solarević.

Zelene površine ispod minimuma

U saopštenju medijima, BW je posebno istakao zelene površine. Najavljena je rekonstrukcija Svetonikolskog parka kod hotela „Bristol“,  delova parka Republike Srpske na novobeogradskoj obali Save, parka kod Gazele i Topčiderskog parka, obećava se Obećava se i potpuna rekonstrukcija Terazijske terase i parka Luke Ćelovića, Linijski park

Sanja Solarević kaže da „za zelene površine takođe nije ispoštovan zakonski minimum niti su te zelene površine pravilno raspoređene. U planovima višeg reda kao što je Plan generalne regulacije Beograda je uglavnom propisan minimalni procenat slobodnih i zelenih površina od 30% do 40%. Ovaj procenat se primenjuje na svaku parcelu pojedinačno“.

„U PP je predviđeno svega 10% zelenih površina što je daleko ispod predviđenog minimuma, a i one nisu označene za pojedinačne parcele već su nasumično raspoređene po blokovima“, kaže Sanja Solarević.

Sužavanje parkova

Podseća da je za Svetonikolski park “Komisija za planove sa Markom Stojčićem na čelu usvojila štetni urbanistički projekat kojim je planirano da se poseče preko 80 odraslih zdravih stabala, zbog izgradnje podzemne garaže koju će koristiti pretežno stanari Beograda na vodi.“

„Prema urbanističkom projektu će novoplanirane sadnice biti posađene na nasutom zemljištu debljine svega 2m što svakako nije dovoljno za sadnju vrsta sa dubokim korenom koje već postoje u parku. Takođe je planirano da se drveće i zelenilo zaliva otpadnom vodom iz garaže što znači da ćemo ostati bez postojećeg zdravog odraslog drveća a novo drveće u takvim uslovima neće moći da opstane.“

Istovremeno, „površina Svetonikolskog parka biće dodatno smanjena zbog proširenja saobraćajnice koja treba da poveže Stari savski most sa tunelom koji će ići od Ekonomskog fakulteta do Bulevara Despota Stefana.“

Iz grafičkog dela PP se vidi da će park Luke Ćelovića „biti prepolovljen zbog izgradnje ovog tunela koji neće smanjiti saobraćajne gužve, niti doprineti poboljšanju javnog prevoza i koji nema nikakvu svrhu bez izgrađenog Beogradskog metroa.“

Spomenici kulture

„Stari savski most je ucrtan na postojećoj lokaciji u PP  bez ikakvih detalja o sudbini mosta, ali je na renderima iz urbanističkog projekta za Svetonikolski park prikazan novi most na mestu Starog savskog mosta. Iako Stari savski most nije predmet ovog urbanističkog projekta pa urbanistički projekat ne može da bude osnov za njegovo rušenje, vidi se namera da se on poruši kroz predloženo idejno rešenje za uređenje celog tog područja.“

Iz grafičkog dela se vidi da je za parcele koje se nalaze pored kompleksa spomenika kulture Stare šećerane planirano stanovanje  Za taj isti prostor, u tekstualnom delu je navedeno da je maksimalna visina objekta do 60 metara, a da je izuzetak do 80 metara.

Kao i u slučaju Hale 1 Beogradskog sajma, izgradnjom ovako visokih objekata Stara šećerana bi bila potpuno zaklonjena.

U okviru Železničke stanice, dakle u zoni zaštićenog spomenika kulture, planirana je metro stanica. To je nedopustivo.