Čim je „Vreme“ objavilo dva istraživanja javnog mnjenja, koja pokazuju da bi partije na vlasti izgubile na izborima, Ipsos je brže-bolje uradio svoje istraživanje - u kome Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka stoje bolje nego ikada
Čak 13 odsto razlike je između istraživanja Nove srpske političke misli (NSPM) o stanju na političkoj sceni Srbije, koje je ekskluzivno objavilo „Vreme“ , i agencije Isposos koje je objavljeno svega sedam dana kasnije.
U julskom istraživanju NSPM je izmerio da bi, ako postoje samo dve liste, ujedinjeni studenti, opozicija i građanski pokreti uzeli 42,1 odsto, a vlast 32,7 odsto, (neizjašnjenih je 26 odsto). Ovakve rezultate potvrđuje i istraživanje Srint Insight-a.
Ni sedam dana nije prošlo od objave ova dva velika istraživanja, da bi Ispsos objavio sopstveno. Izborni rejting Srpske napredne stranke je prema njemu 46,6 odsto, objavio je „Blic“, uz 22 odsto neopredeljenih.
Ipsos je preskočio studentsku listu
„Ne volim da komenarišem tudja istraživanja, pogotovo što među njima uvek ima metodoloških razlika”, kaže za „Vreme” Đordje Vukadinović, autor istraživanja Nove srpske političke misli. „Ipak, dve stvari u istraživanju Ipsosa zaista bodu oči.”
Prva je, objašnjava on, da su se ispitanici izjasnili da daju svega pet odsto podrške studentima. Autori su za to dali objašnjenje: kako oni nisu ispitanicima uopšte nudili opciju da podrže studente, jer oni nisu postojeća stranka, već su na listu ponuđenih odgovora samo stavili političke partije.
„Tako se ispostavilo da su tih pet odsto zapravo ljudi koji su samoinicijativno rekli baš tu formulaciju”, kaže Vukadinović. „Iako su se autori ogradili, meni ta ograda ne pije vodu jer su, sa druge strane, ponuđeni svi živi i poluživi pokreti.”
Ispitanicima je ponuđeno da se izjasne za, na primer, Dosta je bilo ili POKS, ali ne i za studentsku listu.
„Tako smo dobili gotovo bizaran nalaz koji teško može da se opravda”, misli on.
Kako se budži rezultat
Druga, još problematičnija stavka, za Vukadinovića je što su autori razdvojili stranke vladajuće koalicije, pa su i zbog toga dobili nerealan rezultat.
„Ako saberete sve male stranke, među kojima su Pokret socijalista, stranka Rasima Ljajića, PUPS i druge partije povezane sa SNS-om, dobijete njihov najbolji rezultat u istoriji”, kaže još Vukadinović i dodaje da tu naravno ne treba računati 2020. godinu kada je deo opozicije bojkotovao izbore.
Ako se svima njima doda i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja u zbiru može da se dođe do 56 odsto podrške za stranke koje služe Vučiću, što je više nego u decembru 2023, a sve to posle litijumskim protesta i svega što se događalo posle nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
„To je najblaže rečeno čudnoi i neuverljivo“, kaže Vukadinović.
On nema ništa protiv da sa kolegama iz Isposa sedne pred kamerama i popriča o razlikama, da ukrste brojke i vide kako je je ko došao do svog rezultata.
Koji su zaključci Ipsosa
Ispitanicima je postavljeno pitanje: „Ako bi se na parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije kandidovale samo stranke, a ne koalicije, za koga biste u tom slučaju glasali?“
Od ukupnog broja ispitanika, njih 46,6 odsto je navelo SNS, dok je za Pokret Kreni promeni Save Manojlovića glasalo 6,8 odsto opredeljenih. SPS je u ovom glasanju dobio 6,4 odsto; studenti (koji nisu uopšte navedeni kao opcija) 5 odsto; Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa 4,1; a stranka Branimira Nestorovića 3,5 odsto.
Novo lice Srbije je na 3,3; a DS na 3,1; dok Nova DSS ima 2,7, a Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića 2,5 odsto. Zeleno-levi front je prema Ipsosu na 2,1, Šešeljeva Srpska radikalna stranka na 1,7; a Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute na 1,7, kao i SRCE Zdravka Ponoša.
DJB ima 1,2 odsto; Boris Tadić sa SDS 0,9, Zavetnici 0,7; kao i POKS.
Pokret slobodnih građana sa Pavlom Grbovićem ima 0,6 odsto, a Pokret socijalista sa Aleksandrom Vulinom 0,4 odsto, barem prema istraživanju Ipsosa.
Prema Isposu, studenti i opozicija bi zajedno imali između 25 i 30 odsto.
Dva istraživanja u „Vremenu“
„Vreme“ je u julu objavilo istraživanje Nove srpske političke misli.
Na pitanje:“Ukoliko bi na narednim izborima sadašnja vlast i kompletna opozicija izašle samo u dve kolone, za koga biste verovatnije glasali?“ Za ujedinjeni listu opozicije, studenata i građanskih pokreta izjasnilo se 42,1 odsto ispitanika, a za sadašnju vlast 32,7 odsto
Drukčiji zaključak imaju Nikola Jović i Dušan Vučićević iz agencije Sprint Insight, koji su takođe objavili svoje istraživanje u „Vremenu“.
U hipotetičkom sudaru samo dve liste, studentska bi uzela 54,8, a Vučićeva 42,1 odsto (ali bez neizjašnjenih), pokazuje njihovo istraživanje.
Brojke su bitno drugačije nego 2023. godine, kada je 55 odsto ispitanika smatralo da Srbija ide u pravom pravcu. Danas, svega 33,5 odsto građana smatra da vlast vodi Srbiju u dobrom pravcu, dok 53,5 odsto veruje da se zemlja kreće pogrešnim putem, dodaju iz iz agencije Sprint Insight. Ostatak ispitanika, njih 13 odsto, nije mogao da zauzme jasan stav.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
