Čim je „Vreme“ objavilo dva istraživanja javnog mnjenja, koja pokazuju da bi partije na vlasti izgubile na izborima, Ipsos je brže-bolje uradio svoje istraživanje - u kome Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka stoje bolje nego ikada
Čak 13 odsto razlike je između istraživanja Nove srpske političke misli (NSPM) o stanju na političkoj sceni Srbije, koje je ekskluzivno objavilo „Vreme“ , i agencije Isposos koje je objavljeno svega sedam dana kasnije.
U julskom istraživanju NSPM je izmerio da bi, ako postoje samo dve liste, ujedinjeni studenti, opozicija i građanski pokreti uzeli 42,1 odsto, a vlast 32,7 odsto, (neizjašnjenih je 26 odsto). Ovakve rezultate potvrđuje i istraživanje Srint Insight-a.
Ni sedam dana nije prošlo od objave ova dva velika istraživanja, da bi Ispsos objavio sopstveno. Izborni rejting Srpske napredne stranke je prema njemu 46,6 odsto, objavio je „Blic“, uz 22 odsto neopredeljenih.
Ipsos je preskočio studentsku listu
„Ne volim da komenarišem tudja istraživanja, pogotovo što među njima uvek ima metodoloških razlika”, kaže za „Vreme” Đordje Vukadinović, autor istraživanja Nove srpske političke misli. „Ipak, dve stvari u istraživanju Ipsosa zaista bodu oči.”
Prva je, objašnjava on, da su se ispitanici izjasnili da daju svega pet odsto podrške studentima. Autori su za to dali objašnjenje: kako oni nisu ispitanicima uopšte nudili opciju da podrže studente, jer oni nisu postojeća stranka, već su na listu ponuđenih odgovora samo stavili političke partije.
„Tako se ispostavilo da su tih pet odsto zapravo ljudi koji su samoinicijativno rekli baš tu formulaciju”, kaže Vukadinović. „Iako su se autori ogradili, meni ta ograda ne pije vodu jer su, sa druge strane, ponuđeni svi živi i poluživi pokreti.”
Ispitanicima je ponuđeno da se izjasne za, na primer, Dosta je bilo ili POKS, ali ne i za studentsku listu.
„Tako smo dobili gotovo bizaran nalaz koji teško može da se opravda”, misli on.
Kako se budži rezultat
Druga, još problematičnija stavka, za Vukadinovića je što su autori razdvojili stranke vladajuće koalicije, pa su i zbog toga dobili nerealan rezultat.
„Ako saberete sve male stranke, među kojima su Pokret socijalista, stranka Rasima Ljajića, PUPS i druge partije povezane sa SNS-om, dobijete njihov najbolji rezultat u istoriji”, kaže još Vukadinović i dodaje da tu naravno ne treba računati 2020. godinu kada je deo opozicije bojkotovao izbore.
Ako se svima njima doda i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja u zbiru može da se dođe do 56 odsto podrške za stranke koje služe Vučiću, što je više nego u decembru 2023, a sve to posle litijumskim protesta i svega što se događalo posle nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
„To je najblaže rečeno čudnoi i neuverljivo“, kaže Vukadinović.
On nema ništa protiv da sa kolegama iz Isposa sedne pred kamerama i popriča o razlikama, da ukrste brojke i vide kako je je ko došao do svog rezultata.
Koji su zaključci Ipsosa
Ispitanicima je postavljeno pitanje: „Ako bi se na parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije kandidovale samo stranke, a ne koalicije, za koga biste u tom slučaju glasali?“
Od ukupnog broja ispitanika, njih 46,6 odsto je navelo SNS, dok je za Pokret Kreni promeni Save Manojlovića glasalo 6,8 odsto opredeljenih. SPS je u ovom glasanju dobio 6,4 odsto; studenti (koji nisu uopšte navedeni kao opcija) 5 odsto; Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa 4,1; a stranka Branimira Nestorovića 3,5 odsto.
Novo lice Srbije je na 3,3; a DS na 3,1; dok Nova DSS ima 2,7, a Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića 2,5 odsto. Zeleno-levi front je prema Ipsosu na 2,1, Šešeljeva Srpska radikalna stranka na 1,7; a Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute na 1,7, kao i SRCE Zdravka Ponoša.
DJB ima 1,2 odsto; Boris Tadić sa SDS 0,9, Zavetnici 0,7; kao i POKS.
Pokret slobodnih građana sa Pavlom Grbovićem ima 0,6 odsto, a Pokret socijalista sa Aleksandrom Vulinom 0,4 odsto, barem prema istraživanju Ipsosa.
Prema Isposu, studenti i opozicija bi zajedno imali između 25 i 30 odsto.
Dva istraživanja u „Vremenu“
„Vreme“ je u julu objavilo istraživanje Nove srpske političke misli.
Na pitanje:“Ukoliko bi na narednim izborima sadašnja vlast i kompletna opozicija izašle samo u dve kolone, za koga biste verovatnije glasali?“ Za ujedinjeni listu opozicije, studenata i građanskih pokreta izjasnilo se 42,1 odsto ispitanika, a za sadašnju vlast 32,7 odsto
Drukčiji zaključak imaju Nikola Jović i Dušan Vučićević iz agencije Sprint Insight, koji su takođe objavili svoje istraživanje u „Vremenu“.
U hipotetičkom sudaru samo dve liste, studentska bi uzela 54,8, a Vučićeva 42,1 odsto (ali bez neizjašnjenih), pokazuje njihovo istraživanje.
Brojke su bitno drugačije nego 2023. godine, kada je 55 odsto ispitanika smatralo da Srbija ide u pravom pravcu. Danas, svega 33,5 odsto građana smatra da vlast vodi Srbiju u dobrom pravcu, dok 53,5 odsto veruje da se zemlja kreće pogrešnim putem, dodaju iz iz agencije Sprint Insight. Ostatak ispitanika, njih 13 odsto, nije mogao da zauzme jasan stav.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Naprednjaci godinama vladaju promocijom svemoći i zastrašivanjem. Sada, kada je strah u dobroj meri iščileo, zbunjeni su i dezorijentisani, pa Aleksandar Vučić primenom gole sile pokušava da reprodukuje strah. Tu nema nikakve strategije, to je dnevna reakcija na pobunu u društvu koja im izmiče kontroli
TV Informer emitovao je u četvrtak (21. avgust) „dokumentni film“, tačnije njegov drugi deo, „Vreme terora 2“. U novom „dokumentarcu“ u produkciji Centra za društvenu stabilnost, događaji iz Srbije povezuju se sa događajima iz Odese 2014. godine na način koji je objašnjiv samo prorežimskim medijima
Petoro uhapšenih nakon protesta održanih u Novom Sadu prošle nedelje pušteno je da se brani sa slobode
Navodi da bi Milorad Dodik mogao da bude Vučićev kandidat za predsednika Srbije su „intrigantna kafansko-politička spekulacija“, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
