Put Rasima Ljajića od DOS-a do SNS-a: Da li će podržati studente ili možda ipak ne

„Ne da sam umoran, preumoran sam.“

Izjavio je Rasim Ljajić 2009. godine za „Novosti“, u to vreme kao ministar za rad i socijalnu politiku. Tada je već devet godina bio na raznim državnim funkcijama i najavio spektakularno povlačenje da se oporavi jer ne želi da od „funkcije ministra pravi zanimanje“.

Ipak, brzo se oporavio pa se vratio u politiku za samo nekoliko meseci.

Večiti ministar

Gotovo isti manevar odradio je Ljajić i 2011. godine, kada je ponovio kako je spreman i sam da se „rekonstruiše“, dok se spremala rekonstrukcija Vlade. Poručio je kako će „buduća Vlada biti oformljena bez njega“.

Ipak, došli su izbori 2012. godine, a Ljajić je imao nepokolebljiv stav.

„Očekujem da ćemo imati značajno mesto u izvršnoj vlasti i da će neki ljudi iz SDPS-a učestvovati u Vladi, ali ne i ja“, rekao je za „Kurir“ 2012.  U istoj Vladi postao je ministar trgovine i telekomunikacija, kada je Demokratska stranka (DS) zglajznula  sa vlasti.

Tako je počela njegova tesna saradnja sa naprednjacima.

Tvrđenje pazara ili ozbiljan otklon od Vučića

I u leto 2026, Ljajić po ko zna koji put „odlazi iz politike“, tačno godinu dana od nereda na fakultetu u Novom Pazaru, kada se pobunio protiv vlasti i stao u određenoj meri na stranu studenata.

I dok odlazi, godinama unazad u javnosti gotovo nepostojeći Ljajić se ponovo aktivirao praveći otklon od SNS-a. Pitanje koje se nameće je da li to znači da će čovek koji već 40 godina ide iz politike podržati studente pre parlamentarnih izbora ili će izvesti neki novi politički manevar i na kraju se ponovo prikloniti Vučiću – ako proceni da će i pored svega pobediti na izborima?

Ko je Rasim Ljajić

Rasim Ljajić je rođen je 1964. godine u Novom Pazaru.

Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju, da bi potom završio Medicinski fakultet u Sarajevu, piše Instinomer.

U politiku je ušao nevoljno, barem on tako kaže.

„Stvarno nisam mislio da ću se baviti politikom. Bio sam okrenut medicini i mislio da nakon studija ostanem na fakultetu u Sarajevu. Onda se desila antibirokratska revolucija. Počeli su mitinzi, prve podele. Videla se i na fakultetu diferencijacija po etničkoj osnovi“, rekao je u jednom intervjuu.

U politiku je zvanično ušao 1990. godine kada je izabran je za sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka.

Od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za više dnevnih i nedeljnih časopisa u SFRJ. Pisao je kolumne za sarajevski časopis „Muslimanski glas“ i prištinski „Zeri“. Na studijama je igrom slučaja sreo Aliju Izetbegovića, osnivača i tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. Ljajić u tome nije uspeo, ali je našao pravog čoveka koji može da obavi taj posao – Sulejmana Ugljanina.

Četiri godine kasnije definitivno se razilazi sa Ugljaninom i osniva Koaliciju Sandžak sa kojom kojom se početkom 2000. godine priključuje Demokratskoj opozicije Srbije (DOS) koja je 5. oktobra iste godine svrgnula sa vlasti Slobodana Miloševića.

U decembru 2009. godine osniva Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS) sa kojom se priklonio koaliciji okupljenoj oko Srpske napredne stranke kada je došla na vlast.

Ljajićeva dosovska ministrovanja

Zoran Djindjic i Rasim Ljajic u Pazaru.2002.foto>privatna arhiva

DINKIC, TADIC I LJAJIC

Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ. Marta 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG.

Od 2004. bio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, posao koga niko drugi nije hteo da se prihvati. U julu 2006. došao je na mesto koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa Tribunalom.

U to vreme, sa jakom Šešeljevom Srpskom radikalnom strankom (SRS) i otporom većine Srba da se sarađuje sa „antisrpskim“ Tribunalom i da mu se isporučuju „srpski heroji“,  trebalo je hrabrosti  da se preuzme ta funkcija, a pogotovo nekome ko se zove Rasim.

„Vreme“ ga je zbog toga proglasilo za ličnost godine 2004 godine.

Zbog neuspeha u potrazi za Ratkom Mladićem dao je ostavku na tu poziciju krajem 2009. godine. Od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju ministra za rad i socijalna pitanja.

Na parlamentarnim izborima 2012. njegov SDPS je nastupio na listi Demokratske stranke.

Prelet Vučiću

Foto: Tanjug

Ipak, nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, preleteo je do naprednjaka i podržao koaliciju SNS-SPS-URS (Ujedinjeni regioni Srbije) koja je preuzela vlast u Srbiji. Odmah je postao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija.

Na izborima 2014, 2016, 2020. i 2022. godine SDPS je nastupio u koaliciji sa SNS-om, a ministrovao je do 2020.

„Odmoriću se od ove dnevne politike i verovatno ću se posvetiti stranci, koja ima perspektive da se znatno osnaži“, rekao je Ljajić 2019. godine.

U decembru 2022. izabran je za potpredsednika Jugoslovenskog sportskog društva (JSD) Partizan, a u oktobru 2024. za predsednika Privremenog organa Fudbalskog kluba „Partizan“.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Raskol sa SNS

Komentarišući nerede u Novom Pazaru, kada je policija u leto 2025. na silu upala na Državni fakultet (DUNP), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uvredio građane muslimanske veroispovesti, ali i Rasima Ljajića:

„Kao što ste mogli da vidite, zgrada Državnog univerziteta u Novom Pazaru liči na svinjac, ne želim da kažem svinjac da nekoga ne bih verski uvredio, ali svakako ne na mesto u kojem žive ljudi, a posebno ne civilizovani ljudi ili pristojni ljudi koji drže do čistoće, elementarne urednosti i svega drugog“.

Tada je rekao i da je razočaran koalicionim partnerima iz tog grada – Usamom Zukorlićem i Rasimom Ljajićem.

Ljajić se u danima pre toga otvoreno pobunio zbog režimskog nasilja u Novom Pazaru. Osudio je upad privatnog obezbeđenja na DUNP, a oštro je reagovao i na Vučićevu izjavu da je razočaran koalicionim partnerima.

„Mi smo sve vreme izloženi napadima iz opozicionog korpusa, a sada vidimo i od naših koalicionih partnera“, rekao je i dodao da će sa partnerima iz vlasti „razgovarati o svim problemima i otvorenim pitanjima“ koja postoje u njihovim odnosima.

Još je rekao i da je „u zatrovanoj i krajnje ostrašćenoj atmosferi teško ostati normalan, priseban i umeren“.

Kome će se Ljajić prikloniti

Godinu dana kasnije, u avgustu 2026, Ljajić je otišao sa čela Socijaldemokratske partije Srbije. Trebalo mu je samo dan-dva da krene u napad na Vučića.

„Taj isti SNS mi je u poslednjih mesec dana smenio, neopravdano, pet funkcionera na različitim nivoima vlasti, od lokalnog, preko pokrajinskog, do republičkog“, izjavio je Ljajić.

Kao i toliko puta u svojoj karijeri zatvorio je za sobom vrata, ali ih za svaki slučaj nije zaljučao i bacio ključ.

„Kakve će odluke biti donete, ovog momenta, stvarno ne mogu da prejudiciram. Od te odluke će zavisiti i moj politički angažman u (izbornoj) kampanji“, rekao je za „Danas“ o odnosu sa studentima i Vučićem.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.