Foto: Sergei Guneyev/Sputnik Pool Photo via AP
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi na centralnoj proslavi godišnjice pripajanja Krima Rusiji Vladimir Putin je rekao da Rusi znaju šta moraju da urade, kako to da učine i da su spremni da za to plate svaku cenu. Nastup ruskog predsednika odisao je pravedničkom odlučnošću
„Od južnih mora do polarnih krajeva / prostiru se naše šume i polja / ti jedina na svetu si takva! / štićena Bogom, rođena zemljo! / Slavna budi, naša slobodna otadžbino, / bratskih naroda saveze večni, / precima prenošena mudrost narodna! / Slavna budi, državo! Ponosimo se tobom“, orilo se u petak popodne iz desetina hiljada grla na Lužnjiki stadionu u Moskvi. Bila je to slika ruskog jedinstva izrežirana na dan pripajanja Krima Ruskoj Federaciji 18. marta 2014. godine.
Proslava je ove godine bila od posebnog značaja: dok je kamera na stadionu lovila mlada, lepa, ozarena lica oslikana ruskim zastavama, dok su izvođene pesme i Vladimir Putin se obraćao prisutnima, naciji i celom svetu, ruske trupe bombarduju ukrajinske gradove.
Jedan od ciljeva ruske ofanzive jeste stvaranje kopnenog koridora između Krima i samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk. Na putu do tog cilja Mariupolj na Azovskom moru biva polako razaran raketama i bombama, grad u kome je stanovništvo pre invazije većinski bilo proruski nastrojeno, a Odesa na Crnom moru neka se spremi.
Vladmir Putin se pojavio na centru stadiona obučen u plavu jaknu sa belom rolkom, odlučan i zastrašujuće ubedljiv. Pozdravljen ovacijama rekao je: „Mi znamo šta moramo da uradimo, kako to da uradimo i po koju cenu. I mi ćemo apsolutno ostvariti svoje planove!“ A to je „denacifikacija“ i „demilitarizacija“ Ukrajine, to jest „otklanjanje opsanosti“ po ukrajinske Ruse i samu Rusiju. Mrlja u svemu tome je, što su se mnogi Ukrajinci ruskog maternjeg jezika priključili borbi protiv okupacije Rusije.
Za „specijalnu vojnu operaciju“ Putin je rekao: „Naši vojnici bore se rame uz rame, pomažu jedni drugima, podržavaju jedni druge i ako je potrebno jedan drgoga štite od metaka svojim telima kao braća. Takvo jedinstvo nismo imali već dugo vremena“.
Dok je Putin motivaciono govorio na nacionalnoj televiziji su emitovani kratki, patriotski spotovi, navodno zbog tehničkih smetnji u prenosu, kako je kasnije objašnjeno.
Putin je dalje objašnjavao da je „operacija“ u Ukrajini bila neophodna jer su SAD zloupotrebljavale tu zemlju da preti Rusiji koja je morala da se brani od „genocida“ nad ukrajinskim narodom koji govori ruski jezik.
Pozornica je bila ukrašena natpisom „Mir bez nacizma“, transparentima „Za našeg predsednika“ i slovom „Z“ koje je postalo simobol vojne operacije, tj. ruske invazije na Ukrajinu.
Čitava manifestacija je odisla nepokolebljivošću, pravedničkom rešenosti da se ide do kraja, ma kakav kraj to bio.
Građani Srbije znaju do koje mere se ratna slika razlikuje kada se gleda spolja i iznutra. Zapadni mediji izveštavaju o antiratnim demonstracijama hiljada, pa i desetina hiljada Rusa, o hvale vrednim protestnim činovima poznatih umetnika i novinara, ali u zemlji sa preko 140 miliona stanovnika u kojima su mediji javni prostor daleko temeljnije ispunili Putinovom istinom, nego kontrolisani mediji srpski javni prostor Vučićevom interpretacijom stvarnosti.
Ovim nastupom Putin je dao privremeni odgovor zapadnim vladama koje su Rusiju stegle bolnim sankcijama i na tas mirovnih pregovora sa ukrajinskom vladom na rusku stranu stavio novi teg.
A.I./BBC/Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
