Foto: AP Photo/Alex Brandon, Pool
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Šefica Evropke komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel su odmah nakon što je u ponedeljak uveče Vladimir Putin priznao samoproklamovanu nezavisnost takozvanih narodnih republika Lugansk i Donjeck najavili oštre kaznene mere protiv pojedinaca iz Ruske Federacije. Mere treba da pogode one koji su učestvovali u tom “eklatantnom kršenju međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i Sporazuma iz Minska”.
I Nemačka, koja je do sada zbog svojih specifičnih odnosa sa Rusijom reagovala prilično uzdražano na krizu između Zapada i Rusije, je najavila da će reagovati na ovo kršenje međunarodnog prava. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je napisala na Tviteru da je usaglašavanje sa partnerima oko sankcija Rusiji u toku.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je u poslednjem trenutku pokušao da posreduje između Putina i predsednika SAD Džoa Bajdena, je hitno sazvao sednicu nacionalnog Saveta bezbednosti i odbrane. Putin je o svojoj nameri da prizna otcepljenje delova teritorije Ukrajine telefonom bio obavestio Makrona i kancelara Nemačke Olafa Šolca. Šolc je, prenose nemači mediji, Putina upozorio da se okane kršenja Minskog sporazuma.
I SAD su odmah najavile sankcije protiv rusije zbog priznanja nezavisnosti secenionističkih oblasti. Portparolka Bele kuće Jen Pskai je rekla da će Bajden “uskoro” poptpisati ukaz o merama protiv Ruske Federacije, koje će, pored ostalog, biti usmerene na investicije i trgovinu.
Rusko priznanje separatiskičkih proruskih oblasti je “otvoreno kršenje međunarodnog prava, besramna povreda suvereniteta i integriteta Ukrajine”, izjavio je premijer Velike Britanije Boris Džonson.
Nakon što je na zahtev Dume priznao nezavisnost tzv. narodnih republika Lugansk i Donjeck, Putin se obratio naciji. Ukrajinu, koju je nazvao delom ruske istorije, je optužio da ima nameru da napravi nuklearno oružje, što može da se tumači „kao priprema za napad na Rusiju“, izveštava nemački „Špigel“. Atomski know-how Ukrajina poseduje iz sovjetskih vremena, naglasio je Putin, a kada bi Kijev došao u posed oružja za masovno uništenje, to bi drastično promenilo globalnu situaciju, a to “ne može da se ignoriše”.
U višemesečnom natezanju oko Ukrajine i bezbednosnoj slici Evrope, Putin je povukao proaktivan potez i stavio Zapad pred svršen čin. Ovaj potez je potkrepio sa oko 150.000 vojnika koji su, prema američkim izveštajima, većim delom u stanju borbene gotovosti. Potez Putina je čista demonstracija sile, na koju Zapad teško da ima pravi odgovor. Zapadni „saveznici“ Kijeva su više puta naglašavali da neće ratovati sa Rusijom zbog Ukrajine.
Kriza između Zapada i Rusije se još više produbila i trajaće veoma dugo.Može se očekivati niz oštrih sankcija SAD i EU protiv Rusije, baš kao i da se deo ruskih trupa ušeta na ukrajinsku teritorija na „poziv“ separatista čiju je nezavisnost Kremlj priznao. Može se očekivati i eskalacija oružanih sukoba na istoku Ukrajine, kojoj je silom oduzet deo teritorije.
Srbija teško da će moći da ostane neutralna u sukobu između Zapada i Rusije koji je još daleko od kulminacije..
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
