Foto: AP Photo/Alex Brandon, Pool
Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Šefica Evropke komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel su odmah nakon što je u ponedeljak uveče Vladimir Putin priznao samoproklamovanu nezavisnost takozvanih narodnih republika Lugansk i Donjeck najavili oštre kaznene mere protiv pojedinaca iz Ruske Federacije. Mere treba da pogode one koji su učestvovali u tom “eklatantnom kršenju međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i Sporazuma iz Minska”.
I Nemačka, koja je do sada zbog svojih specifičnih odnosa sa Rusijom reagovala prilično uzdražano na krizu između Zapada i Rusije, je najavila da će reagovati na ovo kršenje međunarodnog prava. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je napisala na Tviteru da je usaglašavanje sa partnerima oko sankcija Rusiji u toku.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je u poslednjem trenutku pokušao da posreduje između Putina i predsednika SAD Džoa Bajdena, je hitno sazvao sednicu nacionalnog Saveta bezbednosti i odbrane. Putin je o svojoj nameri da prizna otcepljenje delova teritorije Ukrajine telefonom bio obavestio Makrona i kancelara Nemačke Olafa Šolca. Šolc je, prenose nemači mediji, Putina upozorio da se okane kršenja Minskog sporazuma.
I SAD su odmah najavile sankcije protiv rusije zbog priznanja nezavisnosti secenionističkih oblasti. Portparolka Bele kuće Jen Pskai je rekla da će Bajden “uskoro” poptpisati ukaz o merama protiv Ruske Federacije, koje će, pored ostalog, biti usmerene na investicije i trgovinu.
Rusko priznanje separatiskičkih proruskih oblasti je “otvoreno kršenje međunarodnog prava, besramna povreda suvereniteta i integriteta Ukrajine”, izjavio je premijer Velike Britanije Boris Džonson.
Nakon što je na zahtev Dume priznao nezavisnost tzv. narodnih republika Lugansk i Donjeck, Putin se obratio naciji. Ukrajinu, koju je nazvao delom ruske istorije, je optužio da ima nameru da napravi nuklearno oružje, što može da se tumači „kao priprema za napad na Rusiju“, izveštava nemački „Špigel“. Atomski know-how Ukrajina poseduje iz sovjetskih vremena, naglasio je Putin, a kada bi Kijev došao u posed oružja za masovno uništenje, to bi drastično promenilo globalnu situaciju, a to “ne može da se ignoriše”.
U višemesečnom natezanju oko Ukrajine i bezbednosnoj slici Evrope, Putin je povukao proaktivan potez i stavio Zapad pred svršen čin. Ovaj potez je potkrepio sa oko 150.000 vojnika koji su, prema američkim izveštajima, većim delom u stanju borbene gotovosti. Potez Putina je čista demonstracija sile, na koju Zapad teško da ima pravi odgovor. Zapadni „saveznici“ Kijeva su više puta naglašavali da neće ratovati sa Rusijom zbog Ukrajine.
Kriza između Zapada i Rusije se još više produbila i trajaće veoma dugo.Može se očekivati niz oštrih sankcija SAD i EU protiv Rusije, baš kao i da se deo ruskih trupa ušeta na ukrajinsku teritorija na „poziv“ separatista čiju je nezavisnost Kremlj priznao. Može se očekivati i eskalacija oružanih sukoba na istoku Ukrajine, kojoj je silom oduzet deo teritorije.
Srbija teško da će moći da ostane neutralna u sukobu između Zapada i Rusije koji je još daleko od kulminacije..
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta će se dešavati na ulicama Srbije 11. dana otkako je građanska neposlušnost zavladala ulicama? Užičani su na današnjem protestu dali rok do nedelje da svi pritvorenio budu pušteni da se brane sa slobode, a da ukoliko se to ne dogodi, organizovaće još veći protest. Pratite sva dešavanja u našem blogu uživo
Iako se globalno beleži rast prodaje električnih vozila, u Srbiji je njihova kupovina i dalje ispod jedan odsto svih novih vozila. Koji su razlozi za to
Nakon više od decenije rada, regionalna televizija Al Džazira Balkans (AJB) gasi svoj program. Sa sedištem u Sarajevu i redakcijama širom bivše Jugoslavije, AJB je bila prepoznatljiva po kvalitetnom dokumentarnom i informativnom sadržaju. Iako zvanični razlozi još nisu objavljeni, pretpostavlja se da je odluka o gašenju doneta iz finansijskih razloga
Smrt i teške povrede u dva dana - radnici i dalje padaju po srpskim gradilištima koja često nisu obezbeđena. I najčešće za to niko ne odgovara
„Nazivaju nas anarhistima, neprijateljima države i teroristima. Svakog dana nas napada provladina štampa, a i sama vlada“, kaže u intervjuu za nemački magazin Špigel rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
