Foto: Marija Janković
Neformalna grupa „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ poslali su državi četiri zahteva protiv onih koji podržavaju rusku agresiju. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se organizuju i skupovi podrške Rusiji
Danas, u nedelju, održan je mirni skup neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“. Na beogradskom Trgu Republike okupilo se oko 300 građana, različitih godišta. Na njihovim parolama je pisalo „Sačuvajmo život“, „Ne ratu“, „Stop Putinu“. Čule su se lepe ukrajinske pesme.
Skupu su prisustvovali Dobrica Veselinović kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije „Moramo“, aktivistkinja Aida Ćorović, Radomir Lazović iz pokreta „Ne davimo Beograd“ i Žene u crnom.
„Rat u Ukrajini ušao je u četvrtu nedelju pustošenja. Hrabri Ukrajinci u preko dvadeset dana epske borbe odolevaju pred nadmoćnijim osvajačima koje je diktator iz Kremlja cinično poslao da ih ’oslobode’. Gradovi se nemilosrdno uništavaju granatama i raketama, a ljudi u čije se ime vodi ovaj pohod ginu u hiljadama“, pisalo je između ostalog u saopštenju neformalna grupa „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“.
Organizatori su istakli da građani Srbije i pripadnici ruske, ukrajinske i beloruske dijaspore u Srbiji osuđuju bratoubilački rat protiv naroda Ukrajine i svakoga ko ga pravda, i poslali četiri zahteva: od političara svih stranaka da prekinu saradnju sa partijom „Jedinstvena Rusija“, od medija da ne prećutkuju ratne zločine počinjene u toku agresije, od gradskih vlasti da sa ulica uklone simbole agresije uključujući i latinično Z, i od svih da se uzdrže od širenja lažnih i neproverenih informacija o ratu u Ukrajini.
Skup je bio dostojanstven, i protekao je u miru.
Prošle subote, ista ova neformalna grupa organizovala je mirovni skup i u Novom Sadu, pozivajući sugrađane da „kažu DA miru i NE ratu“. Naglasili su da skup nije usmeren protiv Rusije, i da su prisutni mnogi Rusi koji su „zgroženi odlukom predsednika njihove države da pokrene vojnu invaziju na susednu zemlju gde mnogi od njih imaju rodbinu i prijatelje“.
Već drugog dana ruske agresije na Ukrajinu grupa građana je organizovala mirovnu šetnju u centru Beograda i duž Knez Mihailove ulice razvila je ogromnu zastavu Ukrajine.
Antiratni pokret Žene u crnom organizovale su nekoliko protesta podrške Ukrajini. Jedan od tih skupova obezbeđivale su jake policijske snage, zato što su na istom mestu bili i pripadnici Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije koji su uzvikivali parole podrške Rusiji.
Iako je u Beogradu održano desetak protesta u znak podrške građanima Ukrajine, Srbija je jedna od retkih država u kojoj se organizuju i skupovi podrške Rusiji.
Tako je u subotu uveče u Novom Sadu na Trgu slobode, nekoliko desetina ekstremnih desničara i navijačkih huligana pokazalo podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu. Nosili su zastavu Rusije, Srbije i crno-žuto-belu zastavu carske Rusije. Tokom šetnje, ispred zgrade Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) uzvikivali su pogrdne parole. Policija ih je sprečila da skinu Ukrajinsku zastavu koju je LSV okačila na početku ruske agresije.
Ekstremno desničarska grupa Narodne parole organizovala je početkom marta u Beogradu skup podrške Ruskoj Federaciji u invaziji na Ukrajinu. Organizatori su podelili video Denisa Garijeva kojim je pozivao građane Srbije da pomognu „obnavljanju Rusije u okviru njenih istorijskih granica.“ Garijeva je američki Stejt Department 2020. godine označio kao globalnog teroristu.
Vlast u Beogradu se na sednici Generalne skupštine UN-a 2. marta pridružila osudi ruske invazije na Ukrajinu, ali se nije priključila sankcijama koje su EU, SAD, Velika Britanija i druge države Zapada uvele Moskvi, i održava tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
Podršku potezima Vladimira Putina upućuju opozicione desničarske stranke, poput pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića ili Srpske radikalne stranke. Koalicija oko desničarskog pokreta Dveri pozvala je rukovodstvo Srbije da „ni pod kojim uslovima ne uvede sankcije Rusiji“.
Deo proevropske opozicije je izrazio podršku suverenitetu Ukrajine i solidarnost sa njenim građanima.
Jula prošle godine, prema istraživanju beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, 83 odsto građana Srbije smatra Rusiju prijateljskom državom.
S.Ć./VOA/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Da se nešto menja u Srbiji na svojoj koži su osetili ministar policije Ivica Dačić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Došli su u Sava centar na proslavu rođendana hora „Čarolija“ da im aplaudiraju, a doživeli salvu zvižduka
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
