Na tribini su se govornici bavili ključnim pitanjima vezanim za funkcionisanje političkih stranaka u lokalnim samoupravama, ulozi grupa građana, dometima protesta povodom lokalnih problema, kao i temom održivosti lokalne vlasti koja ne pripada vladajućem režimu
Tribina nedeljnika Vreme „Mogu li promene da krenu iz lokala?”, održana je u Subotici, u parku iza Muzičke škole, kod biste Danila Kiša.
Učesnici tribine naglasili su važnost aktivnog učešća u političkom životu i potrebu za lokalnim promenama kako bi se stvorila alternativa trenutnom režimu. Među govornicima su bili glavni urednik nedeljnika Vreme, Filip Švarm, Jelica Minić iz Evropski pokret u Srbiji, odbornik u Skupštini grada Subotice Luka Vučinac, studentkinja Jovana Filipić, Branislav Grubački, poslanik u Skupštini AP Vojvodine.
Odbornik u Skupštini grada Subotice, Luka Vučinac, izjavio je da su poslednji parlamentarni i lokalni izbori pokazali visok nivo nepravilnosti, uočenih ne samo u Beogradu, već širom Srbije pa tako i u Subotici. Kako je ocenio bojkot izbora 2020. godine doveo je do problema, jer opozicije nije bilo u institucijama.
„Od bojkota izbora 2020. godine krenuli smo iz minusa. Razlika između decembarskih i nedavnih lokalnih izbora je velika. Nismo imali kandidate sa dovoljno poverenja građana i kampanja je bila izuzetno teška zbog nemogućih uslova. Zato je važno učešće u lokalnoj vlasti jer omogućava nadziranje te vlasti”, kazao je Lučinac.
Lučinac je istakao da u Subotici građani strahuju od režima, bojeći se da zbog učešća na aktivnostima koje ne oganizuje vlast mogu dobiti otkaz.
I poslanik u Skupštini AP Vojvodine, Branislav Grubački, osvrnuo se na bojkot iz 2020. naglasivši da je to doprinelo da SNS vlada četiri godine bez opozicije, zbog čega građani nisu mogli da prate šta se dešava u lokalnim parlamentima. Ovakva situacija je činila opoziciono delovanje veoma teškim, ističe on. Grubački smatra da postoji način kako dalje i kako učestvovati u ovoj političkoj igri.
„Ljudi, ukoliko žele da budu deo promena, moraju se uključiti u politički život, konkretno kroz izbore. Moramo se boriti na različite načine, u različitim sferama kako bismo skinuli ovu kriminalnu hobotnicu sa vlasti,” istakao je Grubački.
Primerom dovesti do promena
Studentkinja Jovana Filipić izjavila je da treba delovati i primerom dovesti do promena.
„Na kraju dana, ukoliko nema političkog pritiska za neku promenu, to se neće dogoditi. Moramo da se pobunimo kao opoziciono orijentisani građani. Lokalne teme nisu pitanje ideologije već funkcionisanja grada,” naglasila je.
Ukazujući da se političko delovanje ne može zasnivati samo na protivljenju, Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, izjavila je da opozicija mora imati jasnu viziju i ciljeve. Kako je istakla potrebno je da opozicija ima programski pristup, s obzirom da nekada nije jasno šta tačno opozicija želi u ključnim oblastima.
„Suština je u onome ‘za’, a ne samo ‘protiv’. Izgradnja te strukture nije laka i to je obaveza stranaka,” rekla je Minić.
Minić je takođe kritikovala odluku o bojkotu lokalnih izbora.
„Mi kao organizacija civilnog društa smo se pobunili protiv bojkota. Doneti odluku da se nakon uspeha u decembru 2023. ide na bojkot je bilo jako teško razumeti jer ljudi su očekivali da te stranke učine taj korak zajedno”, istakla je ona.
Glavni urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm ocenio je da bi uspeh grupa građana na lokalu mogao biti početak promena na lokalnom nivou. Švarm je ocenio značajnim uspehe opozicije i lokalnih pokreta u gradovima kao što su Niš, Čačak, Pirot, Kragujevac i Gornji Milanovac, navodeći da su uspeli da artikulišu probleme i predstave rešenja prihvatljiva građanima.
„Ideja je privući i ubediti ljude. Mislim da se iz izbora može naučiti to da treba ući s temama i problemima koji zanimaju sve građane, ponuditi rešenja i na osnovu toga delovati”, rekao je Švarm.
Tribinu koja je održana u Kikindi možete da pogledate OVDE!
Izvor: Novi optimizam
Peticiju pokreta Kreni-Promeni kojom se zahteva nezavisna međunarodna istraga zbog navodne upotrebe zvučnog topa u rekordnom roku je potpisalo više od 600.000 ljudi
Intervencija policije nad studentima koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada. Studenti su pozvali građane da im se pridruže
Sve je podsetilo na legendarno lupanje u šerpe devedesetih u vreme istog tog Dnevnika, koji je tada uređivao Slobodan Milošević
Pouzdani izvor iz MUP-a rekao je „Vremenu“ da je jedan od zvučnih „topova“ dat Policijskoj brigadi na Banovu brdu zaduženoj za suzbijanje nereda i da je, kada je stigao, jednom isproban na ljudima - i više nikada jer su policajci bili onesposobljeni za posao
Žarko Trebješanin, psiholog, govorio je za „Vreme” o efektu mase i onome što se dogodilo na ulicama Beograda u subotu 15. marta. Njegova izjava kasnije je pogrešno preneta u emisiji „Hit tvit” na Pink televiziji
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
