Autobuski desant na Požarevac: „Da blokiramo blokadere!“

Miris plazma keksa meša se sa izduvnim gasovima dok u Požarevac u konvoju ulazi preko stotinu autobusa. Parkiraju u industrijskoj zoni u kojoj ionako ništa ne radi, osim Bambija. Najviše je beogradskih registracija, ali ima i jagodinskih, borskih, svilajnačkih.

„Ovi svi što dolaze, verovatno tako moraju“, kaže o izletnicima jedna prodavačica u obližnjem Lidlu.

Ali, utisak je vara. Od autobusa do centra grada – nema tu ni dva kilometra – uglavnom koračaju sede glave. Ima i mlađeg sveta, poneki čak, deluje, i srednjoškolac, ali penzioneri su glavna uzdanica „šetnji protiv blokada“.

Foto: N.R.

Šetnji koje nisu šetnje protiv blokada koje odavno i ne postoje. Ove subote je Požarevac, uz Kraljevo i Vranje, odabran za autobuski desant koji treba da pokaže kako je podrška predsedniku Aleksandru Vučiću još tu i da je „narod“ ustao protiv „blokadera“.

Penzija je super

Tabačka čaršija je zatvorena za saobraćaj i puna sveta, patriotska muzika, mobilni klozeti, crveni, plavi i beli buketi balona sa helijumom. „Podržavam Vučića i radi njega sam ovde“, kaže dobronamerna penzionerka iz Beograda.

„Blokiramo blokadere. To je bagra“, priča dalje, sa osmehom kakav samo bake imaju. Da pošteno govorimo, kaže, niko nije uradio koliko Vučić. Sve je uradio, posebno za penzionere, ona ima 64.000 i nema prohteve pa se živi nekako.

Prema ovlašnoj proceni reportera „Vremena“, skupljeno je ovde između pet i deset hiljada ljudi, što na Informeru brzo postaje dvadeset hiljada. Ali, to je teško preterivanje čak i kad se uračuna dobar broj dezertera koji su se razlegli po kafićima i parku. Skup spada u relativno meke – lako se uhvati krivina.

Đuro sa onoga svijeta

Trenutak je pikantan. Kroz jednu sedmicu će Novi Sad, na godišnjicu pogibije pod betonom, biti domaćin verovatno najvećeg skupa u istoriji grada. To će biti unošenje živosti u fazu koju je mnogo koji posmatrač političke scene opisao kao „mrcvarenje“.

Foto: N.R.

Ili kao „ravnotežu nemoći“ – niti vlast može da utuli protest, niti je protest mogao da sruši vlast do sada. U tom intermecu svako radi šta može i ume.

A Srpska napredna stranka najbolje ume da organizuje pristalice – voljne i nevoljne – za miting. „Radim ovde u Požarevcu u komunalnom. Rekao šef da se dođe i mi rekli – može“, kaže jedna žena. Oko nje kolege, svima dodeljena po oveća zastava na motki. Danas imaju dupli posao – miting pa da očiste grad. Ali Vučića, kaže, voli i ništa drugo o političkoj situaciji ne bi imala da kaže.

Stotinak metara dalje je premijer Đuro Macut, odvojen od naroda i odvojen od realnosti. „Mogao bih reći da je ovo slobodna volja ljudi. Pokazatelj da ljudi sami razmišljaju“, rekao je novinarima i nastavio da Srbija nikada nije bila u stegama i da se izvukla iz „onog što se dešavalo početkom godine“, od te „druge Srbije“ i problema koje je napravila.

Znatiželja, šta li je

Inače je iskustvo reportera sa ljudima na mitingu blisko iskustvu Jehovinih svedoka – čim čuju da je neko novinar, okreću se i beže.

Branko, penzioner iz Požarevca, pak hoće da priča. Gricka semenke, ljuske lepo skuplja u ruku. „Ti ćeš sad mene da svrstaš u kategoriju Vučićevih, ali nije to“, kaže on. Išao je i na studentske skupove da vidi.

Foto: N.R.

„Hoću da budemo normalni, da se ne gledamo popreko, da se ne bijemo. Ja sam za Srbiju i za predsednika, a sutra može da bude neko drugi predsednik, inače sam protiv Napredne stranke“, kaže.

Ovi ljudi što su došli u Požarevac, kaže, nisu naterani – da im se ne ide, mogli su lepo da slažu da su bolesni. „Došli su iz neke znatiželje“, kaže.

Još pre nego što se na binu popeo formalni šef Srpske napredne stranke Miloš Vučević, da ponovi ono što se čulo mnogo puta, deo naroda počeo je da se razilazi. U sumrak ka autobusima, za svaki slučaj.

Neki čovek ih je snimao sa terase i vikao: „Dobrodošli u Požarevac, dobrodošli! Zabela je levo, samo da znate! Kad budete išli da ga posetite.“ Odozdo mu je stariji čovek sa plavim balonom mahao.