Posle višenedeljne obustave rada u osnovnim školama, većina nastavnika i učitelja vratila se za katedre, a pred učenicima osmog razreda sada je i probni završni ispit. Kako se ispiti organizuju u prividu normalnosti
Pred oko 64.500 učenika osmog razreda u Srbiji u petak (25. april) će se naći zadaci iz matematike u okviru probnog završnog ispita.
Ovaj datum – isti za sve škole – odredilo je Ministarstvo prosvete, dok je školama data autonomija da odluče kada će organizovati testove iz srpskog jezika i predmeta u okviru takozvanog kombinovanog testa. U petak i 2051 polaznika Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih polaže probni završni ispit.
Školama je dato da testove organizuju od 22. do 30. aprila, u skladu sa sopstvenim aktivnostima, saopštilo je Ministarstvo prosvete, te je na školama da, osim za matematiku, odrede datume polaganja testova iz ostalih predmeta.
„Probni, a ni završni ispit ne treba da postoje u ovakvim uslovima”
U osnovnoj školi „Dule Karaklajić” u Lazarevcu testovi se organizuju u petak i subotu, 25. i 26. aprila, kaže za „Vreme” Dragana Stanišić, nastavnica biologije u toj ustanovi.
„Mnoge škole odabrale su da to budu petak i subota, tako je i u mojoj školi, što je izazvalo nezadovoljstvo kolega. Smatramo da probni završni ispit ne treba ni da postoji, kao što ne treba da postoji ni mala matura uopšte u ovakvim uslovima”, kaže Stanišić.
Kako dodaje, nije u redu izjednačiti decu koja mesecima nisu išla u školu sa nekim ko je redovno išao na nastavu.
„Škola je imala potpunu autonomiju, odnosno ministarstvo je jasno stavilo do znanja da je potpuno svejedno kada će se održati, samo da se održi. Sve je bukvalno samo pro forme, kao i svaki vid nadoknade koji kolege rade – sve je dozvoljeno, sve je prošlo u školskoj upravi, na koji god način se radi nadoknada, nebitno je, samo da se radi”, dodaje sagovornica „Vremena”.
Nastavnicima je, kaže, „jasno stavljeno do znanja da se ide sa tim da se stvore uslovi da se kao ništa ne dešava i da se javnosti prezentuje da je sve normalno i da će se školska godina završiti potpuno normalno, kao da živimo u nekom paralelnom svetu”.
Kako pojašnjava, škole su ranije organizovale probni test po modelu da se jedan dan radi matematika, a narednog dana srpski jezik i test iz izbornog predmeta.
„Ima škola koje rade tri dana. Svaka škola ima svoj model, samo je važno da se sve završi u ovoj nedelji”, dodaje Stanišić.
Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, učenici su se ranije, opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta – biologija, geografija, istorija, fizika i hemija – iz kog će raditi treći test.
Ove godine najviše učenika izabralo je geografiju (46,2 odsto), pa zatim biologiju (31,4 odsto), istoriju (devet odsto), fiziku (sedam odsto), a najmanje njih se opredelio za hemiju (6,4 odsto).
Stanišić, nastavnica biologije čiji će učenici u subotu polagati test iz tog predmeta, njima je u februaru poslala onlajn pripreme preko gugl učionice, iako je bila u obustavi nastave, da, kako kaže, đaci ne bi bili oštećeni.
U toj školi 34 učenika odabralo je biologiju kao predmet trećeg testa.
Šta podrazumeva probni završni ispit?
Osim verne simulacije procesa završnog ispita, gde učenici prolaze kroz utvrđene procedure – vreme dolaska, potrebni pribor, postupanje i pravila pre, u vreme i nakon završnog ispita, organizacije prostora i rada i drugo – cilj probnog završnog ispita je da učenike pripremi i olakša im polaganje završnog ispita, kao i da se vidi koliko su učenici u ovom trenutku spremni za završni ispit i na čemu treba raditi u narednom periodu, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Završni ispit polažu svi učenici na kraju osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i polaznici koji su obavezno obrazovanje završili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih.
U školskoj 2024/2025. godini, završni ispit trebalo je da bude održan 16, 17. i 18. juna 2025. godine, ali je najavljeno njegovo odlaganje za pet dana.
Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Politički analitičar Dragoljub Anđelković kaže za „Vreme“ da težiti ka izborima u nekom trenutku ima smisla, ali ne pod postojećim uslovima, a pojedinačni istupi samo unose razdor i koriste Vučiću
Posle predsednika Srbije Aleksandra Vučića u martu, Alimentacioni fond, koji je pre godinu dana predložila opozicija, sada najavljuje i ministarka bez portfelja Tatjana Macura
Nemanja Šarović za „Vreme” komentariše predlog da bude kandidat za narednog predsednika Srbije
Otac dečaka ubice Vladimir Kecmanović izjavio je da je oružje čuvao u posebnoj kaseti koju je kupio u specijalizovanoj radnji u kojoj se prodaje oružje i oprema
Posle više otpočetih i prekinutih štrajkova, beogradski Medicinski fakultet najavljuje još jednu obustavu rada od 5. maja
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
