Foto: AP Photo
Pre pet godina protiv Marin le Pen se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj pokazali su da birači velikom većinom odbacuju vladajući liberalni poredak. Vodeći kandidati radikalno desnog i levog krila političke scene osvojili su preko 50 odsto glasova: Le Pen 23,1 odsto, Melanšon 22 odsto i Zemur 7,1 odsto. Tome treba dodati glasove i drugih antisistemskih kandidata kao što su komunista Lasal (3,1 odsto), “provincijalac” Rusel (3 odsto) i “tvrdi desničar” Dipon-Enjan (2,1 odsto), kao i dva kandidata komunističko-trockističke orijentacije sa ukupno 1,4 odsto glasova. Snage “liberalne demokratije” nisu “skrpile” ni 40 odsto glasova: Makron 27,8 odsto, Pekres 4,8 odsto, Žado 4,6 odsto i Idalgo 1,7 odsto glasova.
Neočekivan debakl je doživela kandidatkinja republikanaca Pekres, koja nije dobila ni 5 odsto glasova, koliko je neophodno da bi država pokrila troškove predizborne kampanje, a socijalistička kandidatkinja Idalgo je dobila samo 1,7 odsto glasova. To dobro ilustruje dubinu razaranja političkog sistema: do pre samo pet godina u Petoj republici dominirale su dve velike stranke, republikanci (degolisti) i socijalisti, a danas njihovi kandidati ne mogu da dobiju ni po 5 odsto glasova.
Otklon birača od establišmenta
Izborni rezultati pokazuju sve veći otklon Francuza od postojećeg establišmenta. Na prethodnim izborima 2017. godine “sistemski” kandidati dobili su preko 50 odsto glasova u prvom krugu, a sada ne mogu da skupe ni 40 odsto. Posebno je napredovala radikalna desnica, koja je u zbiru dobila preko 30 odsto glasova u prvom krugu. Napredak je ostvario i kandidat radikalno leve orijentacije Melanšon, koji je zamalo uspeo da uđe u drugi krug.
U drugom krugu izbora Makron može da privuče najveći broj birača sistemskih kandidata, ali to nije dovoljno za pobedu. Da bi pobedio, on mora da privuče i dobar deo Melanšonovih glasova, kao i ostalih levičara – komunista i trockista.
Makronov lov na levičarske glasove
Da bi nekako prišao tom delu biračkog tela, Makron je neposredno posle prvog kruga počeo da “popušta” oko penzione reforme. Iako je bilo predviđeno da se starosna granica podigne sa 62 na 65 godina, Makron je počeo da pominje da će ići samo na 64 godine. Nivo panike pokazuje i pisanje uglednog portala “Politiko”, čiji je novinar u ponedeljak obavešten sa visokog mesta da nema “popuštanja” oko penzione reforme, da bi samo par sati kasnije dobio informaciju da će reforme ipak biti ublažene.
Koliko su birači levice frustrirani Makronom, pokazuje i odgovor gradonačelnika grada Trap (jednog od daljih predgrađa Pariza) na pitanje novinara britanskog “Obzervera” šta može Makron da uradi kako bi privukao birače levice. Gradonačelnik (koji je inače bio aktivista u Melanšonovoj kampanji) je odgovorio da bi za Makrona bilo najbolje da ućuti, pošto svakim svojim nastupom toliko iritira birače da će ostati kod kuće, ili glasati belim listićem.
Nacional-socijalistička Marina
Marin le Pen se usredsredila na socijalna pitanja, gde obećava značajnu podršku ugroženim slojevima stanovništva, i po tome teško može da se zaključi da je u pitanju kandidat krajnje desnice. Uspela je da izbegne neugodne teme i da se vrlo malo bavi osetljivim pitanjima spoljne politike; neutralisala je napade da je “Putinov čovek” rečima da osuđuje napad na Ukrajinu, a u uslovima pada standarda i inflacije stiče se utisak da birače za to i nije briga.
Pored toga, odustala je od radikalnih poteza koje je najavljivala u prethodnoj kampanji kao što je napuštanje Evropske unije ili evra, a od spoljnopolitičkih poteza namerava da napusti vojno krilo NATO-a, kao što je pre više od pola veka uradio i general De Gol.
Od predsedničkih kandidata nju su podržali Zemur i Dipon-Enjan, a istraživanja pokazuju da će dobiti i deo glasova drugih kandidata (Melanšona i Pekresove).
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Opozicija u Boru upozorava na kupovinu glasova, upis novih birača i razne vrste pritiska pred lokalne izbore 29. marta. Režim Aleksandra Vučića čini sve da SNS sačuva vlast
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja
U Novom Pazaru je protest zbog hapšenja dvojice studenata na treći dan Ramazanskog bajrama, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka
Mediji javljaju da su privedena tri studenta DUNP-a navodno zbog "kršenja Ustava", kako su saopštile njihove kolege
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
