Foto: AP Photo/Francois Mori
Francuzi su u drugom krugu predsedničkih izbora birali između “kuge i kolere”. Uprkos ubedljivoj pobedi, u polarizovanom društvu ponovo izabranom predsedniku Emanuelu Makronu ne smeši se ništa dobro na parlamentarnim izborima koji se održavaju 12. i 19. Juna. I radikalna levica i radikalna desnica najavljuju oštru borbu za premijersku funkciju
Emanuel Makron je uspeo da obezbedi drugi mandat sa 58,5 odsto glasova, dok je njegova konkurentkinja sa krajnje desnice Marin Le Pen dobila 41,5 odstoglasova. Iako Makronov izborni rezultat na prvi pogled deluje više nego ubedljivo, on ipak nema previše razloga za zadovoljstvo. Dobar deo birača nije glasao za njega zato što je uveren u njegove kvalitete ili program, već iz straha da na vlast ne dođe radikalna desnica.
Frustracija birača se videla i u ogromnom broju „belih listića“ i nevažećih glasova, kojih je bilo preko 3 miliona, odnosno 8,6 odsto (u prvom krugu ih je bilo samo 800.000). Veliki broj birača, posebno onih koji su u prvom krugu glasali za radikalnog levičara Žan-Lika Melanšona ili za nekog od komunističko-trockističkih kandidata (zajedno su dobili preko 26 odsto glasova) su bili prinuđeni da biraju, kako se u Francuskoj kaže, između „kuge i kolere“. Jer, Makron je podelio Francusku, njegovi potezi doneli su mu nadimak „predsednik bogatih“, a za novi mandat obećao je nastavak nepopularnih mera, od kojih je posebno nezadovoljstvo izazvao predlogom reformi penzijskog sistema (granica za punu penziju treba da se pomeri sa 62 na 65 godina).
Ali da bi uspešno upravljao Francuskom, Makron mora da obezbedi i većinu u parlamentu na izborima koji se održavaju 12. i 19. juna. Poslanici se biraju po dvokružnom većinskom sistemu (kao što se u Srbiji biralo na prvim višestranačkim izborima 1990. godine). Pre 5 godina, Makron je uspeo da na talasu ubedljive izborne pobede sa svojom (novoformiranom) partijom EM-en marche (U pokretu), osvoji 350 od 577 poslaničkih mandata.
Podstaknut izuzetno dobrim rezultatom u prvom krugu izbora, levičarski kandidat Melanšon je najavio kampanju za parlamentarne izbore sa pozivom biračima da glasaju za njega kao premijera. Ni Mari Le Pen se ne predaje, i ona takođe najavljuje veliku borbu za „treći izborni krug“, kako su nazvali parlamentarne izbore.
Na tim izborima Makrona čeka niz problema: više neće moći da prikupi glasove zastrašivanjem birača radikalnom desnicom kao na glasanju za predsednika Republike. Pored toga, njegova (mlada) stranka će imati probleme da dobije mandate u provinciji. Sudeći prema rezultatima glasanja u prvom krugu predsedničkih izbora, Makron je dobro prošao samo u Parizu i još nekoliko velikih gradova, dok je u unutrašnjosti situacija potpuno obrnuta. Vrlo lako se može desiti da Makronovi kandidati u velikom broju izbornih okruga jednostavno i ne uđu u drugi krug, a i veliko je pitanje kako će proći u velikim gradovima gde je puno glasova dobio Melanšon.
Na kraju, jedno podsećanje: Kada je pre 5 godina izabran za predsednika Makron je „obećao“ da da će potisnuti radikalnu desnicu sa političke scene. Desilo se upravo suprotno: radikalna desnica je zabeležila veliki napredak. To pokazuje rastuću polarizaciju francuskog društva. Izbornu noć nije pratila samo proslava pobede, već su u Parizu i još nekoliko gradova izbile demonstracija protiv Makrona koje je policija razbila uz upotrebu suzavca.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula sa starom fotografijom iz rata, na kojoj je u uniformi i sa puškom, čestitao je građanima Hrvatske „Oluju“. Taj gest su u Srbiji osudili i vlast i opozicija
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
