Emanuel Makron je uspeo da obezbedi drugi mandat sa 58,5 odsto glasova, dok je njegova konkurentkinja sa krajnje desnice Marin Le Pen dobila 41,5 odstoglasova. Iako Makronov izborni rezultat na prvi pogled deluje više nego ubedljivo, on ipak nema previše razloga za zadovoljstvo. Dobar deo birača nije glasao za njega zato što je uveren u njegove kvalitete ili program, već iz straha da na vlast ne dođe radikalna desnica.
Frustracija birača se videla i u ogromnom broju „belih listića“ i nevažećih glasova, kojih je bilo preko 3 miliona, odnosno 8,6 odsto (u prvom krugu ih je bilo samo 800.000). Veliki broj birača, posebno onih koji su u prvom krugu glasali za radikalnog levičara Žan-Lika Melanšona ili za nekog od komunističko-trockističkih kandidata (zajedno su dobili preko 26 odsto glasova) su bili prinuđeni da biraju, kako se u Francuskoj kaže, između „kuge i kolere“. Jer, Makron je podelio Francusku, njegovi potezi doneli su mu nadimak „predsednik bogatih“, a za novi mandat obećao je nastavak nepopularnih mera, od kojih je posebno nezadovoljstvo izazvao predlogom reformi penzijskog sistema (granica za punu penziju treba da se pomeri sa 62 na 65 godina).
Ali da bi uspešno upravljao Francuskom, Makron mora da obezbedi i većinu u parlamentu na izborima koji se održavaju 12. i 19. juna. Poslanici se biraju po dvokružnom većinskom sistemu (kao što se u Srbiji biralo na prvim višestranačkim izborima 1990. godine). Pre 5 godina, Makron je uspeo da na talasu ubedljive izborne pobede sa svojom (novoformiranom) partijom EM-en marche (U pokretu), osvoji 350 od 577 poslaničkih mandata.
Podstaknut izuzetno dobrim rezultatom u prvom krugu izbora, levičarski kandidat Melanšon je najavio kampanju za parlamentarne izbore sa pozivom biračima da glasaju za njega kao premijera. Ni Mari Le Pen se ne predaje, i ona takođe najavljuje veliku borbu za „treći izborni krug“, kako su nazvali parlamentarne izbore.
Na tim izborima Makrona čeka niz problema: više neće moći da prikupi glasove zastrašivanjem birača radikalnom desnicom kao na glasanju za predsednika Republike. Pored toga, njegova (mlada) stranka će imati probleme da dobije mandate u provinciji. Sudeći prema rezultatima glasanja u prvom krugu predsedničkih izbora, Makron je dobro prošao samo u Parizu i još nekoliko velikih gradova, dok je u unutrašnjosti situacija potpuno obrnuta. Vrlo lako se može desiti da Makronovi kandidati u velikom broju izbornih okruga jednostavno i ne uđu u drugi krug, a i veliko je pitanje kako će proći u velikim gradovima gde je puno glasova dobio Melanšon.
Na kraju, jedno podsećanje: Kada je pre 5 godina izabran za predsednika Makron je „obećao“ da da će potisnuti radikalnu desnicu sa političke scene. Desilo se upravo suprotno: radikalna desnica je zabeležila veliki napredak. To pokazuje rastuću polarizaciju francuskog društva. Izbornu noć nije pratila samo proslava pobede, već su u Parizu i još nekoliko gradova izbile demonstracija protiv Makrona koje je policija razbila uz upotrebu suzavca.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
