Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će lično inicirati izmenu zakona prema kome će se se povećati količina novca koja će se iz budžeta davati privatnim fakultetima, jer želi da pojača konkurenciju državnim fakultetima i razbije njihov monopol.
Kako je rekao, videće da li će Vlada da se saglasi, a ako ne, ići će i protiv Vlade u Narodnoj skupštini pa će videti ko će dobiti većinu u parlamentu za donošenje zakona kojim bi se drugačije raspodelilo novac fakultetima.
„Želim da ojačamo privatni sektor u našoj zemlji. Hoću da više studenata ima pravo na budžetsko finansiranje na privatnim fakultetima nego što je slučaj danas. Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, kao mnogo ozbiljniji, kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. Privatna svojina se pokazala kao svojina koja mnogo bolje upravlja kapacitetima nego državna svojina”, rekao je Vučić.
„Neumesna inicijativa i osvetnički pritisak”
Ovakve najave stižu tokom petog meseca blokada fakulteta u Srbiji.
Ovakvu najavu predsednika Srbije nastavnici i saradnici privatnog Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, osuđuju kao pokušaj sejanja razdora u akademskoj zajednici.
„Ne pristajemo da budemo instrument za obračun režima sa delom akademske zajednice i za njeno nasilno disciplinovanje”, navodi se u saopštenju koje potpisuje 24 predavačica i predavača tog privatnog fakulteta.
Kako dodaju, „u okolnostima blokada gotovo svih državnih i jednog broja privatnih fakulteta, kada nezadovoljni studenti i studentkinje svih fakulteta vode borbu za ispunjenje zahteva postavljenih posle pada nadstrešnice u Novom Sadu”, pokretanje ove teme vide kao „neumesnu inicijativu i osvetnički pritisak na koleginice i kolege sa fakulteta čiji je osnivač Republika”.
Kako navode, fakulteti se dele na one koji pružaju kvalitetno obrazovanje i na one koji to ne čine.
„Prve treba podržati bez obzira na oblik svojine, u skladu sa najboljim evropskim praksama, naročito kada i u nepovoljnim uslovima rada uspevaju da postignu vredne obrazovne i naučne rezultate. Oblik svojine sa time nema nikakve veze, kao što ne može biti od značaja ni kada je reč o nepokolebljivom opredeljenju za vrednosti demokratije, slobode, solidarnosti i vladavine prava. Za njih se sa kolegama i koleginicama sa državnih fakulteta i sa svojim studentima i studentkinjama zalažemo protestujući mesecima širom Srbije”, navode profesori i saradnici Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Kako dodaju, nastavnici i saradnici tog fakulteta podržali su sve studentske zahteve i tu podršku ponavljaju i sada.
Dodatno ukazuju na nužnost ukidanja nezakonitih i osvetničkih uredbi koje je donela
Vlada u ostavci u oblasti visokog obrazovanja i najoštrije osuđuju progon rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.
„Kada je reč o namerama predsednika Republike, uprkos njegovom uverenju da mu kao građaninu i kao predsedniku pripada pravo ‘zakonodavne inicijative’, kao profesori i profesorke prava ističemo da je u pravnoj zabludi i da u rečenoj oblasti nije nadležan”, navode u saopštenju.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
