Foto: Pixybay/Wilfried PohnkeU izveštaju Uprave za sprečavanje pranja para ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je prošlih godina primećeno kao tipično
Sumnjive transakcije koje bi mogle da budu pranje novca uočene su prošle godine prilikom otkupa sekundarnih sirovina, izvlačenja novca sa kompanijskih računa u vidu pozajmica, kao i prilikom reeksporta, navodi se u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja para.
Kako piše Nova ekonomija, u godišnjem izveštaju Uprave za 2022. godine ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je prošlih godina primećeno kao tipično.
Pranje novca uz pomoć trgovine sekundarnih sirovina i reeksporta pominjano je u izveštaju za 2020, ali ne i za 2021. godinu.
Uprava navodi i primer carinske prevare kada je jedna osoba zloupotrebljavala pečat kompanija, prikrivala stvarno poreklo robe i time oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra.
Primer koji je naveden u izveštaju vrlo podseća na slučaj prodavnice odeće C&A koja je u Srbiji zbog ovog slučaja otišla u stečaj.
Poreska uprava je Upravi za sprečavanje pranja novca prošle godine uputila deset zahteva za dostavu podataka, dok je od strane Uprave na dalju nadležnost Poreskoj upravi prosleđeno 106 informacija.
Sumnjive transakcije najčešće su se odnosile na slučajeve „simulovanog izvlačenja“ gotovine sa računa pravnih lica čime se izbegava iskazivanje objektivnih prihoda koji podležu oporezivanju. Takođe, uočen je i veliki broj transakcija koje se odnose na izvlačenje novca sa računa pravnih lica i to po osnovu isplate zarada u visokim, nerealnim iznosima.
Bilo je i onih transakcija koje su se odnosile na zloupotrebe ličnih računa u poslovne svrhe, takođe radi prikrivanja poreskih obaveza.
Uočeno je i da neka pravna lica u celokupnom prometu imaju značajno učešće pozajmica, što ukazuje na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u „sivoj zoni“.
Kao jednu od učestalih pojava Uprava navodi i strane državljane i inostrane kompanije koji otvaraju račune domaćim pravnim licima čiji su osnivači strani državljani. Ovi računi su najčešće korišćeni za reeksport. U tim slučajevima, postavlja se pitanje stvarne ekonomske opravdanosti izvršenih transakcija po osnovu reeksporta.
Transakcije za koje sumnjaju da se odnose na pranje para najčešće su prijavljivale banke. Zbog sumnjivih aktivnosti, banke su raskinuli saradnju sa velikim brojem svojih klijenata.
Konkretno, radilo se o osobama koje su izlačile novac sa poslovnih računa po raznim osnovama, ali i zloupotrebama prilikom otkupa sekundarnih sirova u cilju prikrivanja stvarnog porekla novca.
B.G./Nova Ekonomija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Visoki funkcioner SNS-a i ministar za javna ulaganja Darko Glišić optužio je „blokadere" za požare u Srbiji, ali nije izneo konkretne dokaze za tu tvrdnju
I ove nedelje izvorna postava podkasta „Ova situacija“ – Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm – analizira, komentariše i, kao i uvek, postavlja nezgodna pitanja
Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima naslovna je tema novog broja „Vremena“
Naprednjačka „Srbija pobeđuje“ po svemu sudeći naopako
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
