Pozovi M. radi oružja

Kao što srpske vlasti imaju omiljene trgovce oružjem preko kojih se po svetu valjaju granate i puške – tako i Sjedinjene Države imaju iste takve mutne tipove koji za njihov račun pazare oružje i municiju i isporučuju gde treba.

A treba najviše u Ukrajini. Zvanično, Vašington sa tim nema ništa, u stvari ima sve.

Posredna trgovina

„Vreme“ je nedavno u naslovnoj temi pisalo o tome kako Srbija naoružava Ukrajinu. To se više skoro i ne krije. Navodno je do sada isporučeno oružje vredno skoro milijardu evra.

U našem tekstu se, uz čuvenog Slobodana Tešića koji preko svoje tri prikrivene firme izvozi srpsko oružje, pominje izvesni Mark Morales, američki vojni veteran koji pazari u Srbiji pa onda tera robu u Ukrajinu.

Sistem je razrađen, donosi mnogo para, a Vučićevim vlastima kupuje američku podršku. I svi, uključujući i Ruse, znaju da Srbija naoružava Ukrajinu.

„Često je zemljama koje su naklonjene Rusiji teško da Ukrajinu direktno snabdevaju oružjem“, kaže holandski stručnjak Frank Slajper. „Očigledna solucija je da se to radi preko SAD ili evropskih zemalja, kako bi bilo teže pratiti trgovinu.“

Slajper zna šta priča. Već tri decenije istražuje trgovinu oružjem za holandsku nevladinu organizaciju PAX. Sada je za naš njuzleter Međuvreme objasnio kako ide trgovina preko mutnih posrednika.

Ortaci u poslu

Tešić i Morales su, kaže, ortaci u poslu. „Zvanično, nijedna vlada nije umešana. Ova dvojica sve dogovaraju, Morales se stara da oružje dođe do Amerikanaca, a svi znaju da onda ide u Ukrajinu, baš kao što je pre deset godina išlo sirijskim pobunjeničkim i kurdskim grupama.“

Slajper nam priča da Amerikanci imaju „legiju kompanija“ za preprodaju oružja. „One krstare međunarodnim tržištem za potrebe američkih vlasti i traže ono što treba saveznicima.“

„To može biti ručno oružje, protivtenkovske mine, granate. Ove firme imaju dobru mrežu kontakata u raznim zemljama sa kojima zapadne države – u ovom slučaju SAD – iz diplomatskih razloga ne rade direktno.“

U toj igri, kaže ovaj holandski stručnjak, Srbija ima svoje mesto i to nije od juče.

„Isto se desilo u borbi protiv Bašara al Asada i, kasnije, protiv Islamske države u Siriji. Svakojake kompanije sa Balkana su prodavale relativno jeftino i jednostavno oružje kako bi bilo prosleđeno opozicionim grupama.“

Uživaju punu zaštitu

U teoriji, prodavac oružja bi trebalo da prodaje znajući ko je krajnji korisnik. U praksi, to tako ne ide.

„Kad vidite skandale – recimo da je srpsko oružje u Burkini Faso završavalo u rukama džihadista, ili srpsko oružje u Mjanmaru, Siriji, Jemenu i Kamerunu – izgleda kao da Srbija nema kontrolu nad izvozom oružja ili da ne želi da je ima“, dodaje naš sagovornik.

U stvari, šema je uigrana. Ništa ne mari što je Slobodan Tešić zvanično na američkoj crnoj listi ili što je ranije bio pod sankcijama UN zbog prodaje oružja u Liberiji. Isto važi za Marka Moralesa koji je hvatan u davanju mita kako bi prodao oružje u Gabonu.

„Oni su bliski vlastima i uživaju punu zaštitu države“, tvrdi Slajper. Tako je Srbija u velikoj igri u kojoj je prvi prioritet opskrbiti Ukrajinu sa što više municije i oružja.