Foto: Patrick Semansky/AP Photo
Veoma je neuobičajno da predsednik Sjedinjenih Američkih Država putuje u ratom zahvaćena područja. Odluka da Džo Bajden u sredu poseti Tel Aviv i potom Aman pokazuje koliko je, prema proceni SAD, velika opasnost od širenja rata koji Izrael vodi protiv Hamasa na ceo region
Nosač aviona „USS Ford“ sa pratećim ratnim krstaricama je ukotvljen u istočnom Mediteranu, nosač aviona „USS Ajzehauer“ je na putu u region. Vojnim prisustvom SAD hoće da odvrate zemlje neprijateljski nastrojene prema Izraelu da se umešaju u konflikt jevrejske države sa Hamasom.
Sa tom prukom će američki predsednik Džo Bajden u sredu doputovati u posetu Izraelu gde će razgovarati sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, potvrdio je državni sekretar Entoni Blinken u Tel Avivu. On je rekao da će Bajden, još jednom, jasno staviti do znanja da Izrael ima pravo da se brani, prenosi Glas Amerike.
Posle Izraela Bajden će otputovati u Aman gde će se sastati sa jordanskim kraljem Abdulahom, egipatskim predsednikom Sisijem i predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom, saopšteno je iz Bele kuće.
Bajden će ponoviti da su SAD solidarne sa Izraelom koji se priprema za kopnenu ofanzivu protiv pripadnike ekstremističke grupe Hamas, kazao je Blinken posle sedmoipočasovnih razgovora sa najvišim izraelskim zvaničnicima koji su u nekoliko navrata prekinuti zbog sirena za vazdušnu opasnost.
Bajden će tokom posete Izraelu „dobiti sveobuhvatan izveštaj o izraelskim ratnim ciljevima i strategiji“, rekao je Blinken novinarima.
Takođe će „čuti kako će Izrael sprovoditi svoje vojne operacije na način koji minimizira civilne žrtve“ i omogućava da humanitarna pomoć stigne do palestinskih civila u Gazi. Bajdenova poseta dolazi na poziv Netanjahua.
Bez bezbednosnog rizika za predsednika
SAD i Izrael složili su se da razviju plan koji će omogućiti da humanitarna pomoć od donatorskih nacija i multilateralnih organizacija stigne do civila u Gazi, uključujući mogućnost stvaranja područja u kojima bi civili mogli da se sklone od ratnih opasnosti.
Blinken je naveo da SAD dele zabrinutost Izraela da bi Hamas mogao da zauzme ili uništi pomoć koja ulazi u Gazu ili na drugi način spreči da ona stigne do ljudi kojima je potrebna.
„Ako Hamas na bilo koji način blokira da humanitarna pomoć stigne do civila, uključujući i zaplenu same pomoći, mi ćemo biti prvi koji će to osuditi. I radićemo na tome da se to više ne ponovi“, naveo je Blinken.
Svakako će tema razgovora biti i oslobađanje najmanje 199 talace koje drži Hamas, mežu kojima se pretpostavlja da ima i Amerikanaca. Bajden je više puta rekao da će učiniti sve da ih vrati kući.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kazao je da odluka o Bajdenovom putu u Izrael „nije olako doneta”. Nije iznosio mnogo detalja, ali je rekao: „To će biti veoma kratko putovanje“, te da je očigledno da ne bi išli na to putovanje da veruju da nije bezbedno.
Situacija se veoma razlikuje od rusko-ukrajinskog rata, tvrdi Kirbi, dodajući da Rusija „konstantno bombarduje” Kijev. Bajden je ranije ove godine bio otputovao u Kijev u iznenadnu posetu koja je čuvana u tajnosti do poslednjeg trenutka.
Može se poći od toga da izraelska vojska neće pokrenuti kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze do kraja posete Bajdena.
Ceo tekst Glasa Amerike možete da pročitate OVDE.
J.H./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Broj ubijenih Izraelaca počeo je da stagnira, broj stradalih Palestinaca raste iz sata u sat. Jedna smrt je u medijima počela da potiskuje drugu. I tako hiljadama puta
Izraelska vojska obavestila je porodice 199 ljudi koje Hamas drži kao taoce. Hamas spreman da oslobodi taoce ako Izrael zaustavi napade
Čekajući kopnenu ofanzivu izraelske vojske humanitarna kriza u Pojasu Gaze se produbljuje. Broj palestinskih žrtava raste iz sata u sat
Pojas Gaze koji je pod opsadom Izraela, Zapadna obala koju je Izrael stavio pod vojnu upravu i naseljava je planski Izraelcima, Istočni Jerusalim koji je Izrael zauzeo pa 1980. uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija anektirao – to bi trebalo da bude jednog dana država Palestina. Ili ceo današnji Izrael, u zavisnosti od toga ko se pita. Palestinci nisu samo geografski razdvojeni – deli ih i sukob između radikalnog Hamasa i umerenijeg Fataha
