Građani svih generacija stali su u redove ispred štandova u Beogradu, verujući da su studenti ponovo otvorili prostor slobode
Desetak ljudi okupljeno je oko štanda kod Bajlonijeve pijace u centru Beograda. Kartonsku kutiju s prorezom na vrhu drži jedna žena, dok građani u nju ubacuju potpisane papire. Hemijske kruže iz ruke u ruku. Neko se šali da li je „otimačina za olovke“, jedan čovek dobacuje da može da potpiše i deset puta ako treba – ali dobija odgovor da će se uvažiti samo jedan potpis.
Tačno u devet sati ujutru, 28. decembra, studenti su otvorili prve štandove za prikupljanje potpisa u Beogradu. Već nekoliko minuta kasnije formiraju se redovi.
„Potpisala sam da bi došlo do promene vlade i svega ovoga. Dosta je više bede i jada. Ja sam za Evropsku uniju, nisam za Vučića. On radi šta hoće, celu Srbiju je prodao. Šta je napravio? Mahalu Kineza i Arapa, i pljačka ovaj narod. Svi na robiju treba da idu“, kaže penzionerka Snežana, dok pažljivo presavija papir pre nego što ga ubaci u kutiju.
„Ne očekujem neku reakciju vlasti na ove potpise, ali se ipak nadam da će nešto biti.“
Dok govori, prolazi druga penzionerka. Ona potpis ne daje. Kaže da podržava studente, ali misli da ovo nisu potpsi za njih, već neku drugu stranku.
Nekoliko koraka dalje, muškarac stoji sa strane i ne skida pogled sa štanda. Kaže da se „za slobodu bori već 35 godina“. Sa opštine je Stari grad, deo je tamošnjeg zbora i došao je ne samo da potpiše, već i da provede dan sa studentima. Slično su se zborovi organizovali i na drugim mestima u gradu, kako bi podržali studentsku inicijativu.
„Nećemo stati dok god imamo snage i dok god naša deca budu ovde. Želimo njih da podržimo – da ostanu, da žive i rade u ovoj divnoj zemlji. Studenti su nam u proteklih godinu dana pokazali da ne treba da se bojimo“, kaže Dragan Carić. „Ovaj narod je bio u strahu 13 godina. Oslobodili su ga. To se vidi po osmesima ljudi.“
Po njegovim rečima, potpisi nisu samo formalnost, već dokaz raspoloženja u društvu.
„Ovo će pokazati koliko nas ima i koliko je ljudi spremno da u ovom trenutku podrži studente. To ovoj vlasti pokazuje da su izgubili legitimitet.“
U redu preovlađuju stariji ljudi, ali ima i mlađih, te prolaznika koji zastaju usput. Jutro je, tek se očekuje dolazak više ljudi. Jedan penzioner se šali da ga mogu zvati „u bilo koje doba dana i noći“ dok popunjava podatke o broju telefona i e-mail adresi. Drugi strpljivo čeka, oslanjajući se o štap.
„Imam 74 godine i borim se od devedesetih. Ovo je za mene nastavak te borbe i podrška studentima, da završimo jednom za sva vremena s ovim“, kaže penzionerka dok se priseća protesta iz mladosti. Upravo je kod Doma omladine dala svoj potpis podrške omladincima.
„Tada sam imala 40 godina, kćerka mi je bila u gimnaziji, unuk nije bio rođen. Sada mi unuk ima 27, kćerka 48, ja 74. I dalje tabanamo.“
Dodaje da danas ima manje elana nego nekada, ali više infrastrukture. „Ovo je način da se vidi koliko nas ima. Ne verujem da će raspisati izbore u ovom trenutku i posle ovoga. Studenti, profesori, lekari nose veliki teret. Kada seljak izađe – tada je njemu kraj. A seljak još nije izašao.“
Ispred Doma omladine štand je tek otvoren, a već je prikupljeno nekoliko desetina potpisa.
Na Terazijama, dvoje studenata stoji pored glasačke kutije čije je dno popunjeno već sat vremena nakon početka akcije. Dvojica momaka u trkačkoj opremi, prolaze pored štanda i posle desetak metara se vraćaju. Jedan potpisuje, drugi ne – nije državljanin Srbije, ali na nekom od balkanskih jezika kaže da bi potpisao da može.
Mlađa žena sa crnim psom prilazi, potpisuje i pita da li može da potpiše i za muža, pošto nije u zemlji. To u ovom trenutku nije moguće, objašnjavaju studenti. Dodaju da će kasnije biti otvoren i onlajn formular za sve one u čijim mestima danas nema štandova, kao i za građane u inostranstvu.
Pita i može li da dobije hemijsku na kojoj piše „Studenti pobeđuju“ za supruga.
„On je vaš veliki fan, ali sada nažalost nije ovde.“
Sa hemijskom u jednoj i povocem na kom vodi psa u drugoj ruci, odlazi zadovoljno.
Dok se sunce probija kroz oblake hladnog decembarskog jutra, u redu kod štanda na Studentskom trgu stoji petnaestak ljudi. Studentkinja sa žutom kapom objašnjava da je potpisivanje na dobrovoljnoj bazi i da nisu potrebni nikakvi podaci osim imena i prezimena, opštine stanovanja i potpisa.
Jedan gospodin već je pripremio ličnu kartu – ali ona nije potrebna.
Ljudi prilaze, potpisuju i pitaju koji je cilj akcije. Cilj je, odgovaraju studenti, umrežavanje i priprema za izbore.
S druge strane ograde Studentskog parka čuje se muzika, postavljaju se štandovi – počinje studentski novogodišnji bazar, dok se glasačka kutija polako puni.
Štandovi, više od 400 njih širom Srbije, biće otvoreni do različitih doba dana, a poslednji će biti postavljeni do 21 čas.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
