Ukoliko centrala Interpolu u Lionu potvrdi crvenu poternicu Bosne i Hercegovine, „pitanje je kako bi srpska sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret“, objašnjava za „Vreme“ vanredna profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović
U slučaju da za predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom bude izdata Interpolova poternica, ukoliko bi se Dodik našao u Srbiji, o njegovom izručenju Bosni i Hercegovini (BiH) odlučivao bi sud po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji, kaže za „Vreme“ Vanja Bajović, vanredna profesorka Pravnog fakulteta.
Sud BiH izdao je naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom RS Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.
Sud BiH izdao naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za Dodikom
Sud je u sredu primio predlog Tužilaštva BiH da se prema Dodiku i Stevandiću raspiše međunarodna poternica, uz obrazloženje da su, koristeći svoje visokopozicionirane položaje u RS, izbegavajući zakonom propisane procedure granične kontrole, prešli državnu granicu i napustili BiH.
„Poznato je da se osumnjičeni Dodik trenutno nalazi u Izraelu, dok se osumnjičeni Stevandić, izbegavajući zakonom propisane kontrole, čak i vratio u BiH dana 18. marta 2025. godine, što sve upućuje na verovatnoću da se isti u svakom momentu mogu nalaziti i u inostranstvu“, saopštio je Sud BiH u saopštenju.
Prema napomeni Suda, raspisivanje poternice je u nadležnosti Nacionalnog centralnog biroa Interpola. A pošto je BiH članica Interpola, on bi trebalo da izda crvenu poternicu za Dodikom.
Kancelarija Interpola u Sarajevu ubacila je međunarodnu poternicu u sistem i trenutno se čeka potvrda Generalnog sekretarijata Europola u Lionu. Države ne smeju postupati po toj poternici sve dok Lion formalno ne odobri njeno raspisivanje.
Srbija ne mora da izruči svoje državljane
Bajović za „Vreme“ pojašnjava kako bi u slučaju da Interpol raspiše poternicu za Dodikom reagovala Srbija.
Objašnjava da je Crvena Interpolova poternica obeveštenje svim državama da se neka osoba traži zbog nekog krivičnog dela i da tu osobu treba locirati i uhapsiti.
Kada se locira osoba za kojom je izdata Interpolova poternica, država koja traži tu osobu, u ovom slučaju Bosna i Hercegovina, šalje zahtev za ekstradiciju državi u kojoj je osoba locirana, ali da od države u kojoj se osumnjičeni nalazi zavisi da li će ga izručiti ili ne.
„Ako država ima potpisan ugovor o ekstradiciji, a Srbija jeste potpisnica evropske Konvencije o ekstradiciji, izručenje je obavezno u svim državama koje su potpisnice te konvencije jer je na to obavezuju odredbe Konvencije“, kaže Bajović.
Međutim, naglašava, pored te konvencije u Srbiji se primenjuje i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
„Po tom zakonu država Srbija ne izručuje svoje državljane. To je ranije bila ustavna odredba, ali je to brisano i ne stoji u važećem Ustavu. Ako bi se, eventualno, od Srbije zatražilo Dodikovo izručenje onda bi Sud o tome odlučivao po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, što između ostalog podrazumeva i da bi sud morao da ispita da li su ispunjeni uslovi koji se traže po zahtevu o ekstradiciji“, kaže Bajović.
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima dozvoljava da se odbije izručenje ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu.
„Zato bi onda bilo pitanje kako bi naša sudska praksa tumačila delo koje se Dodiku stavlja na teret. Postoji mogućnost da će oni to podvesti pod političko krivično delo i po tom osnovu odbiti izručenje“, zaključuje Bajović.
Kancelar Nemačke Fridrih Merc izjavio je da je Crna Gora ispunila gotovo sve uslove za ulazak u Evropsku uniju i da bi trebalo da postane članica do kraja ove decenije
Penzionisana javna tužiteljka Jasmina Paunović osumnjičena je za krivična dela rasne i druge diskriminacije, dok je protiv Dejana Lučića podneta prijava zbog sumnje da je u saizvršilaštvu učestvovao u jednom od njih, prenosi RTS
„Nepoverenje tražimo za vladu Đure Macuta, ali se to odnosi na čitav sistem. Macut je samo nastavljač nečega što je uspostavljeno još 2012. godine, a utvrđeno 2014. kada je Aleksandar Vučić postao premijer", poručio je Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
Zbog video-snimka u kojem preti predsedniku Srbije i glavnom uredniku Informera, policija je uhapsila Sašu Stevanovića iz okoline Kragujevca. Aleksandar Vučić se povodom ovog slučaju oglasio na Instagramu, ponudio pomoć uhapšenom i poručio da će „pobediti i ujediniti Srbiju". Istovremeno je policija objavila video snimak hapšenja i fotografiju spornog noža
Grad Kraljevo i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nemaju sluha za Radio Slobodau. ANEM poziva da se pomogne ovom profesionalnom, lokalnom mediju
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
