Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško sastao se u Beogradu sa nekoliko visokih srpskih zvaničnika, među kojima je i predsednik države Aleksandar Vučić. Evropska unija je ponovo pozvala Srbiju da uvede sankcije Rusiji i da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom
Evropska unija je ponovo pozvala Srbiju da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, nakon što je Beograd ugostio zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandra Gruška, piše Radio Slobodna Evropa.
Gruško se 2. jula sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a tokom boravka u Beogradu imao je sastanke i sa drugim visokim srpskim zvaničnicima.
„Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni sa ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine“, navodi u izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol EU.
Dodaje se da Savet EU prepoznaje humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini, ali i da očekuje da se Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Američki Stejt department navodi da Sjedinjene Američke Države „ne veruju da bi bilo koja zemlja Rusiji trebalo da daje platformu za promovisanje njenog agresorskog rata protiv Ukrajine“.
„Zemlje Zapadnog Balkana, kao i čitava Evropa, imaju dubok ulog u ishodu ruskog rata protiv Ukrajine, koji ugrožava temelje uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti. Zato je od ključne važnosti da nastavimo da stojimo zajedno u suočavanju sa agresijom Rusije“, naveli su u Stejt departmentu.
SAD su pohvalile podršku koju je Srbija do sada uputila Ukrajini.
Sa kim se sve Gruško sastao u Beogradu?
Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Gruško je imao „dobar razgovor“, kako je to sam Vučić objavio na svom Instagram nalogu, 2. jula.
„Razmotrili smo sveukupne bilateralne odnose Srbije i Ruske Federacije i ocenili ih kao vrlo dobre“, napisao je Vučić u objavi nakon sastanka sa Gruškom.
Dan ranije zamenik Lavrova sastao se sa potpredsednikom Vlade i ministrom policije Ivicom Dačićem.
Susrete je imao i sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom i ministrom Nenadom Popovićem. Obojica su na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog bliskih veza sa Kremljom.
Na listi srpskih zvaničnika sa kojima se Gruško sastao je i Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.
Stišao se proruski narativ
U proteklom periodu je proruski narativ srpske vlasti znatno utihnuo. Izuzetak je Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade u sazivu Miloša Vučevića bez resornog ministarstva, koji je u više navrata odlazio u Rusiju od kako je počeo rat u Ukrajini 2022. godine.
Poslednja poseta dogodila se pre manje od mesec dana, kada je Vulin, između ostalog, položio venac na Staljinov grob. Potpredsednik Vlade i nekadašnji direktor Bezbednosne informativne agencije je, inače, od jula prošle godine na listi sankcija SAD-a. Razlog su navodi o korupciji i umešanosti u trgovinu drogom, kao i bliske veze sa Rusijom.
Ipak, izuzev Vulina, koji je u Moskvi redovan gost, čini se da ostatak Vlade nije tako raspoložen da održave bliske veze sa Putinovom Rusijom. Poslednji koji je posetio Moskvu – a da to nije Vulin – je Ivica Dačić, koji je to učinio u martu ove godine.
Istovremeno, mediji koji su okosnica režimske propagande ublažili su retoriku prema NATO alijansi. Tako je televizija Pink povodom 75 godina postojanja ovog vojnog saveza ugostila savetnicu za medije pri NATO vojnoj kancelariji za vezu u Beogradu Mariju Karasi. Kako piše Pink, Karasi je navela da Srbija, kao partnerska zemlja, ima mnoge dobrobiti od saradnje sa NATO alijansom, a da je za nju najbitniji oblik saradnje nauka za mir i bezbednost, program koji okuplja srpske naučnike i daje im priliku da zajedno sa njihovim kolegama iz NATO-a unapređuju bezbednost Srbije.
Otvoreno je pitanje da li ovakva promena narativa znači i kraj politike „balansiranja“ između Istoka i Zapada, koju srpske vlasti pokušavaju da implementiraju još od početka rata u Ukrajini.
Izvor: RSE
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
