Od 667.650 popisanih osoba, 443.394 su pravoslavci, dok islamsku veru praktikuje 124.668 građana. Katolika ima 20.408, a ostali se ne izjašnjavaju o veri
Monstat je predstavio deo konačnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, koji je sproveden krajem prošle godine.
U Crnoj Gori muslimana ima 10.162, Rusa 12.824, odnosno 2,06 odsto.
Bošnjaka je 9,45 odsto ili 58.956, a Albanaca je 4,97 odsto ili 30.978, pokazuju podaci Monstata.
Nije želelo da se izjasni 17.907 građana ili 2,88 odsto.
Jezik
Crnogorskim jezikom govori 215.299 građana, a srpskim 269.307 građana, pokazuju pokaci Monstata.
Bosanski govori 6,97 odsto, ili 43.470 građana.
Albanski govori 5,25 odsto ili 32.725 građana. Ruski govori 2,26 odsto, ili 14.731 građana.
Srppskohrvatski govori 2,08 odsto ili 12.999 građana. Nije htelo da se izjasni 1,71 odsto ili 10.691 građanin.
Veroispovest i pol
Kada je reč o veroispovest, 443.394 ljudi u Crnoj Gori naveli su da su pravoslavci, islamske vere je 124.668 građana, a katoličke 20.408.
Posmatrajući prema polu, u Crnoj Gori živi 49,2 odsto muškaraca, a žena 50,8 odsto.
Prosečna starost građana je 39,7 godina – žene u proseku imaju 38, a muškarci 36 godina.
Državljanstvo Crne Gore ima preko 93 odsto građana, kažu podaci Monstata.
Ukupno je popisano 667.650 osoba.
Odlaganja zbog koronavirusa i opozicije
Direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejović poručio da je ovo jedan od najtransparentnijih popisa sprovedenih u Crnoj Gori.
„Broj osoba ženskog pola je 50, 8 odsto, a 90,73 odsto ima državljanstvo Crne Gore. Stranih državljana sa mestom boravka je u Crnoj Gori je 7, 82 odsto“, istakao je Pejović.
Pejović je ranije najavio da će narednih dana uslediti sukcesivno objavljivanje podataka o drugim karakteristikama stanovništva.
Građani su imali pravo i mogućnost da od 1. do 7. oktobra provere svoje podatke o etničko-kulturološkim karakteristikama prikupljenih popisom stanovništva, domaćinstava i stanova putem specijalnog softvera.
Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odložen najpre zbog pandemije koronavirusa, a potom i zbog protivljenja opozicije koja je tražila da popis bude sproveden bez izjašnjava o verskoj i nacionalnoj pripadnosti.
Popis je sproveden od 3. do 28. decembra, a prema prvobitnoj odluci je trbalo da traje uobičajenih 15 dana, ali je na insistiranje opozicije produžen.
Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika, što je za dva odsto više u odnosu na popis sproveden 2011. godine.
Izvor: RTCG
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić okuplja antiblokadere da protestuju protiv građana koji blokiraju ulice zbog 16 žrtava nadstrešnice, „njegova“ policija usvaja studentski metod - blokira i sama ulice zbog stradalog kolege
Biti 1. novembra u Novom Sadu znači kulturom kao politikom suprotstaviti se antipolitičkom režimu Aleksandra Vučića. To znači poneti, zajedno sa svojim telom, skup vrednosti koje režim nastoji da uguši
Zatvaranje fabrike „Kentaur Balkans“ u Vranju predstavlja dokaz neodržive politike Srpske napredne stranke (SNS) poručuje grupa „Mladi s juga“ i poziva radnike da se priključe studentskom protestu
Nije teško naći odgovor na pitanje zašto ova pobuna protiv Vučićeve vlasti – ko zna koja po redu – najduže traje i ima šanse na uspeh
Srpkinju Zorku Đorđević je investitor zazidao, utvrdio je Evropski sud za ljudska prava. Pravda je stigla, i koštaće državu Srbiju blizu dvadeset hiljada evra
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
